Posljednji Srbin u Hrvatskoj [2019]
Da je apsolutno moguće iscediti vodu iz suve drenovine zvane zombi-film, eklatantan dokaz je Poslednji Srbin u Hrvatskoj, film Predraga Ličine.
Peđa Ličina rabi gotovo sve dobro oprobane trikove i zanatlijske fazone na umešan i stilski prigodan način, tvoreći atmosferu apokaliptične distopije u kojoj su klasne podele otišle toliko daleko da su u surovoj viziju budućnosti ostali na jednoj strani oni koji prose, a na drugoj oni mali probrani elitisti, koji račune plaćaju zlatnim karticama.
Izlišno je reći da je takvo okruženje savršena podloga za inputiranje virusa, perfektnog vesnika propasti čovečanstva. Ili još lepše, zašto ta apokalipsa ne bi bila ona u kojoj će čovek pojesti čoveka, i to bukvalno.
Poslednji Srbin u Hrvatskoj nije obična zombi komedija sa tradicionalnim kliše zapletom, koji se služeći dobro oprobanom matricom u nedostatku ideja, izgovore za jeftine viceve i dramska rešenja traži u romerovskim metaforama o pošasti potrošačkog konzumerizma.
Ne. Zanatlija Ličina ima taman toliko znanja i iskustva da stereotipe i uvrežena mišljenja o balkanskim narodima upakuju u žanrovski narativno vrlo inventivan proizvod, kako zabavnog, tako i iznenađujuće poučnog karaktera. I više od toga, Poslednji Srbin u Hrvatskoj je, spram setinga i budžeta, vizuelno bogat film, koji odlično funkcioniše u enterijerima, pružajući oku posmatrača prijatno sineastičko iskustvo.
Iako je mnogo toga u procesu rada morao da žrvuje (sukob delija-grobar zombija, pojavu Caneta iz Partibrejkersa kao predsednika), iako je još u startu trpeo neosnovane kritike desničarski nastrojene javnosti, istina je da je Ličina stvorio delo koje može ponosno da stoji rame uz rame sa klasicima žanra kao što su Shaun of the Dead ili Zombieland.
Strašna činjenica ovog filma je da ma koliko se autor trudio da iskarikira likove, i inkorporira ih u sopstvenu viziju apokaliptične distopije, najveći horor u ovom zombi fliku je zapravo jeziva verodostojnost preslikavanja prosečnih spodoba koje hodaju balkanskim prostorima, pružajući gotovo nesvesno sasvim uverljivo sažimanje sivila realnosti.
Ličina satiričnim prikazom šalje vapaj: hajmo da pronađemo stvari koje nas ujedinjuju, koje nas čine istim, stvari oko kojih se možemo složiti, kako bi opstali na ovim prostorima, jer besmisao svađanja, ratovanja, bujanja nacionalizma i šovinizma će nas odvesti u sigurnu propast. Ako ste poruku drugačije percepirali, onda je moj savet da se vratite u školske klupe, i krenete od bontana za prvi razred osnovne, sa posebnim osvrtom na istoriju Slovena, i stvarne korene i moralne vrednosti hrišćanstva.
