Moaning
Moaning
Sub Pop / 2018
8.5
8

Sean Solomon (gitara/vokal), Pascal Stevenson (bas/synth), i Andrew MacKelvie (bubanj) osnovali su post punk trio Moaning gotovo deceniju nakon što su se upoznali na los anđeleskoj DIY sceni. Svoj odličan debi album odlučili su nazovu istim imenom - Moaning.

Album otvara odlična “Don’t Go”, doza 100% čistog adrenalina sačinjena od zida distorzirane gitarske buke, postavljenog na temeljima  žestoke ritam sekcije.

“Don’t Go”, postavlja mračno/gorku notu koja daje primarni ton atmosferi albuma, u  savršenoj koheziji sa oštrim i iskrenim stihovima, koji balansiraju na tankoj granici apatije i beznađa u potrazi za odgovorima na emotivne probleme, neuspele veze i izgubljene ljubavi. 

„Tired“ oslikavaju odlične retro synth melodije koje predtavljaju drugo lice ovog benda, yin bučnom gitarskom yangu. Smenjivanje ova dva lica i njihovo vešto kombinovanje smenjuju se tokom čitavog albuma.

„Artificial“ i „Does This Work For You“ plove po indie rock vodama, „The Same“ sa upečatljivom bas linijom i eteričnom synth melodijom donosi eho 80ih, dok kraj albuma sa „Useless“, „Misheard“ i „Somewhere in There“ snagom i melodičnošću kao da su izašle iz 90ih.  

Produkcija Alex Newporta  (At The Drive-In, Bloc Party), je dobrim delom učinila da ovaj koktel postpanka, showgazea, noisea, indie rocka, grungea, kroz koji se provlače uticaji bendova poput Preoccupations, New Order, Joy Division, The Cure i Interpol, zvuči kompaktno i celovito u krajnjem obliku.

Solomonov glas je još jedan od posebnih detalja koji karakterišu ovaj bend. I pored soničnih udara koje kreriaju gitare vokal je kristalno jasan a svaka reč savršeno razgovetna i postojana opoput stene o koju se obijaju talasi melodične buke.

Ovakvim pristupom Solomon samo još više unosi u svoju muziku dozu dodane izolovanosti i otuđenosti, koja se savšeno uklapa u mračni i atmosferični post punk milje.

Preporuka

share

Daedelus
share