Lost in London [2017]
Vudi Harelsonov (Woody Harrelson) rediteljski debi Lost in London uz impresivnu lajvstriming premijeru u preko 500 bioskopa širom Amerike, zanimljiva je introspekcija i kritička analiza odnosa modernog Holivuda i šire društvene javnosti.
Ne postoji valjan razlog zbog kojeg je Harelson odabrao baš London za svoj rediteljski prvenac, tako da možemo samo da nagađamo da je to možda zbog neke lične vezanosti, kišnog vremena, ili možda London adekvatno reprezentuje presek stanja moderne civilizacije u dvadesetprvom veku.
Svejedno, Lost in London odlično balansira između komedije apsurda i drame koja se dešava u realnom vremenu, gotovo sve vreme iz verite perspektive, što povremeno stvara osećaj klaustrofobičnosti i opšteg haosa.
Međutim, sve to ima pozitivan efekat i krajnji zadovoljavajući učinak.
Harelson u najvećoj meri putem kritike sopstvene karijere i raskalašno-hedonističkog načina života, upućuje lični vapaj javnosti da razmotri i sagleda holividske zvezde iz jedne objektivne perspektive.
Naravno, u želji da po svaku cenu antagonistički predstavi javno mnenje, običan svet, radničku klasu, novinare, paparace, Harelson donekle preteruje, tako da druga polovina filma zapada u autorski ćorsokak iz kojeg se reditelj tek pred kraj vadi prilično emotivnom završnom sekvencom.
Lost in London je zanimljiv debi glumca čija karijere je prošarana usponima i padovima, i kontroverzama iz privatnog i javnog života, i dobar pokazatelj da inventivnim pristupom režiji, autori (glumci) mogu da kreiraju interesantna i zabavna filmska ostvarenja.
