Jim & Andy: The Great Beyond [2017]
Devedesete su bile godine u kojima je Holivud očajnički potraživao vaskrsavanje komedije kao žanra koji je pao u nemilost besomučnih generičkih proizvoda osamdesetih, u kojima je spoj komedije i akcije pretio da unište sećanje na velike bardove glumišta koji su obeležili epohe od dvadesetih, preko Čaplina i Kitona, braće Marks, do posleratnih majstorija Džerija Luisa.
A onda je došao mladi Kanađanin, i u roku od samo par godina, i sa relativno malim brojem filmova, vratio komediju u centar pažnje. Naravno, bio je to Džim Keri (Jim Carrey).
Međutim, nakon filmova Dumb & Dumber, Pet Detective i The Mask, Keri se našao u egzistencijalnoj krizi, tačno u vreme enormnog bogaćenja i velike popularnosti, i baš u mesecima kada će mu preminuti otac.
Naizgled, Kerijeva karijera i uspon nemaju mnogo zajedničko sa revolucijom koju će izazvati komičar Andy Kaufman tokom sedamdesetih i osamdesetih, ali ponekada film spaja sličnosti, i tako je bilo suđeno da uloga koja će izmeniti Kerija i kao osobu i kao glumca, bude baš biopik i posveta životu i delu Kaufmana, a sve u režiji ništa manje velikog i značajnog režisera Miloša Formana.
Man on the Moon je bio više hit zahvaljujući Keriju, nego li Kaufmanu, ionako je bio više nego soldina posveta životu čoveka koji je zauvek promenio tokove komedije, uvek igrajući na nesigurne karte, i reskirajući karijeru, zdravlje i život zarad umetnosti i vizije koju je negovao tako uporno i sa dozom posvećenosti na kojoj bi trebalo da mu zavidi svaki iskreni poznavalac i ljubitelj glume.
Džim Keri mu je bio veran i posvećen, do te mere, da je tokom meseci rada na biopiku i sam transformisao sebe u Kaufmana, a Kerija poslao u izgnanstvo. Povremeno bi na set dolazio kao famozni Kaufmanov alter-ego Toni Klifton, ali se (sudeći prema ovom dokumentarcu) nikada nije vratio kao Džim Keri.
Naravno, problemi koje je napravio Milošu Formanu bili su ogromni, ali je veliki češki reditelj, naviknut na lucidnost i osobenost glumaca, Kerija prihvatio kao Kaufmana, dopuštajući mu da se poigrava sa svima tokom snimanja, jer je znao da stvara veliki film.
Autor filma Kris Smit (Chris Smith) kombinujući arhivu sa snimanja (o kojoj se dugo godina u tajnosti govorilo) i svedočenja samog Kerija, osedelog i zapuštenog u svesamone hipstersku bradu, kreira izuzetno ostvarenje, podsećajući nas još jednom na umetnike koji su u različito vreme obeležili epohe od izuzetnog značaja za artiste i performere, i na taj način zauvek promenili tokove istorije.