Golden Exits [2017]
Sandens festival svake godine iznedri po par drama sa naznačeno umerenim tempom naracije, i u prvi plan tako izlaze autore koji u pogledu celokupne rediteljske konstrukcije imaju mnogo više zajedničko sa evropskim ili azijskim autorima, nego li sa savremenim američkim, ako izuzmemo i danas neprevaziđenog Džima Džarmuša (Jim Jarmush).
Jedan takav nezavisan autor jeste Aleks Ros Peri (Alex Ross Perry), koji se na rediteljskom nebu etablirao dramama Listen Up Philip i Queen of Earth.
Sledeći sličnu matricu i kreativni proces, njegov Golden Exits ukršta ljudske sudbine na životnim prekretnicama. Interakcija između likova svodi se na svakodnevne probleme i dileme sa kojima se suočavaju gotovo svi smrtnici na kugli zemaljskoj.
Zaplet filma se vrti oko mlade Australijanke koja dobija posao u arhivi kod prosečnog sredovečnog Amerikanca u Njujorku. Naravno, kao i u prethodnim filmovima Peri nas upoznaje i sa likovima koji okužuju ovu poslovnu sponu, i koji nominalno nisu povezani poznanstvom, već samo mestom boravkom, što mu u ovom slučaju dođe Bruklin (Brooklyn).
Svakako, fabula deluje familijarno, ali i već viđeno i kroz dekade ekploatisano. Šta je ono što Perijeve likove u Golden Exits čini drugačijim i savremenim? Pre svega bliskost sa običnim, prosečnim čovekom srednjeg društveno-ekonomskog staleža, učmalost svakodnevice koja vodi u neminovnu anksioznost i egzistencijalnu teskobu uslovljenu činjenicom da smo nešto u životu propustili, i da bi usled nedostatka morali da kompenzujemo rupu nastalu usled naleta sentimentalnih osećanja.
I tu je Aleks Ros Peri uspešan. Njegovi junaci jesu obični, krnji ljudi, zaglavljeni u dosadnim poslovima u gradu i državi koji naizgled pružaju bezbroj mogućnosti. Međutim, realnost je uglavnom drugačija, i tu Golden Exits poentira. Junaci filma su sami sebi uzrok i posledica problema, tako da njihovi sitne, i često bezanačajne i trivijalne ljudske dileme ostaju nerešne i aposolutno nepromenjene i nakon isteka poslednjih kadrova ove urbane savremene priče.
