Stranger Things [2016]
Da holivudska filmska mašinerija ume da napravi hajp oko neke serije najbolji je dokaz Netfliksov SF-horror produkt zvani Stranger Things, koji na vizuelno primeren način evocira epohu osamdesetih, miksujući je sa svim klišeima i memorabilnim trenucima vezanim za tu dekadu prošlog veka.
Sam plot nam servira u prvi plan samohranu majku (Vinona Rajder), koja biva potresena bizarnim nestankom svog mlađeg sina, a nakon neobičnih natprirodnih pojava i uverena da nestanak nudi i mnogo različitih potencijalnih odgovora i rešenja.
Paralelni plot prati klince opčinjene igricama iz osamdesetih, koji nakon nestanka saborca na polju Dungeons and Dragons, kreću na quest u sopstvenoj režiji... uz pomoć misterozne devojčice, koja poseduje telekinetičke moći.
Priču podržavaju i lokalni šerif, kao i omladinci tradicionalno opaljeni pubertetom, viškom adrenalina i visokim količinama piva.
Na drugoj strani imamo, naravno, zle momke, koji reprezentuju, naravno, veliku, mračnu, skrivenu u šumama korporaciju, koja se, naravno, bavi eksperimentisanjem, koje je, KAO, izvan tokova Ministrastva ________, i ta zla korporacija, naravno, pošteno zasere, i pusti čudovište iz parelelne dimenzije da vršlja po obližnjoj palanci... tačka
E sad, ako Vam se ovo kao zaplet dopada, onda je ovo jedna poštena razbibriga za subotu uveče i časove dokolice. I to je sve.
Stranger Things reciklira materijal iz prethodnih epoha, ali ga ni na koji način ne dopunjuje. Serija nas podseća na De Palminu Furiju, ali nema tu oštrinu i depalmijanski bezobrazluk; ne dopire čak ni do nivoa Lesterovog filma Firestarter, jer nema taj emotivni impakt, barem ne do samog finala. Suvišno bi bilo porediti je sa masterpisom Kinga i Rajnera Stand By Me, mada, na nekom klinačkom badi nivou taj sub plot najvernije funkcioniše.
Scenario je, naravno, pun rupa i nedoslednosti. Ono što počinje obećavajuće, doživljava sunovrat već posle pilot epizode. Nemam ništa protiv klišea i naivnosti, ali oni ovde prilično vređaju same gledaoce. Krenimo samo od nekoliko...
Na koji način korporacija misli da se uopšte bori protiv dva 'čudovišta'? Način na koji oni pokušavaju da ukrote devojčicu je krajnje banalan... a opet, ako je korporacija toliko moćna i brojna, kakvu pretnju uopšte predstavljaju šačica lokalaca i klinaca? Zašto u obračun u paralelnu dimenziju idu samohrana majka i palanački šerif? Zašto u detinji podrum ne silaze roditelji da ponekad počiste, ako već ne vrše minimum kontrole? Koliko puta će šerif da upadne u ograđeni prostor zle korporacije, pre nego što ga detektuju kao ozbiljnu pretnju?
Vinona Rajder glumi inače... Vinonu Rajder, osim što se ovog puta umesto šopliftinga bavi uzimanjem robe na avans, čekove i kredit... u prodavnici gde i inače radi.
Mnogo je rupa u ovoj seriji, i trebalo je malo više vremena posvetiti razradi likova, kao i samoj priči. Ovako, Stranger Things deluje bledo i naivno, totalno klinački i nezrelo, a cliffhanger je nešto što tek unosi zabunu u i ovako već dovoljno pometenu priču.
