Calexico
The Thread That Keeps Us
Epitaph / 2018
8.5
8

Više od dve decenije, 23.gdoine ako želimo da budemo precizni, prošlo je od momenta kada su Joey Burns i John Convertino oformili bend Calexico. Prvi album „Spoke“ objavili su već sledeće godine a sada 22 godine kasnije Calexico su objavili svoj deveti album „The Thread That Keeps Us“.

Pored gomile loših trendova koje je početkom ovog veka u popularnu kulturu donela milenijalsko hipsterska subkultura, jedan od najupečaljivihih je nametanje konstantne potrebe za nečim novim, ili  potrebu za „reinventovanjem“. Tako smo tokom poslednje dve decenije stalno imali prilke da čujemo ili pročitamo kako je neki umetnik „reinventovao“ sebe na svom novom albumu ili umetničkom delu što je ponajčešće značilo da je iz korena promenio svoj stil kako bi se uklopio u najnovije trendove.

Calexico ne spadaju u tu grupu muzičara i tokom prethodne dve decenije svakim svojim albumom samo učvršćivali svoj umetnički integritet. Od samog početka bili su inspirisani muzičkom zaostavštinom američkog jugozapada, zvukom pustinje, mesta na kome se sudaraju dve kulture, američke i meksičke, i sve to su upakovali u moderan indie rock i pop zvuka.

Calexico se nikada nisu odrekli svojih korena, već su svoju muzičku paletu svakim novim albumom činili širom i bogatijom, kako izborom muzičara sa kojima su sarađivali a koji dolaze iz svih krajeva sveta, tako i izborom mesta na kome bi snimali i stvarali svoje albuma a čiji bi muzički i umetnički uticaj utkali u pesme stvorene na tom mestu.

 

Tako je na albumu „Algiers“ uticaj Nju Orlinsa bio više nego prisutan, na prethodnom albumu „Edge of the SunCalexico su se preselili u Meksiko siti. Najnoviji album „The Thread That Keeps UsCalexico su snimili i stvarali u kući koju su oni nazvali „Phantom Ship“ na samoj obali Pacifika, u severnoj Kaliforniji, koja je sagrađena od drveta dobijenog od starih brodova i jedrenjaka.

Uticaj severne Kalifornije primetan je kroz melanholične pop melodije koje su utkane u muzičku teksturu ovog albuma, i takav ton albuma postavili su odmah na prvoj pesmi „End of the World with You“. Odlične isprepletane gitarske linije u „Voices in the Fields“ savršeno se uklapaju u stihove "Running through fields of flower and smoke / Leaving behind all that we've built / The garden now ashes and the roof caving in/" stvarajući tako specifičnu melodično mračnu atmosferu koja je pristuna tokom ovog albuma. Agresivniji ritam i sirovi gitarski rifovi u „Bridge to Nowhere“ i „Dead in the Water“ upravo svoju lepotu grade mračnim ali lepim melodijama.

Under the Wheel“ sa  odličnom duvačkom sekcijom koju čine Martin Wenk i Jacob Velenzuela i savršenom vokalnom harmonijom Joey Burnsa na refrenu, evocira tex mex atmosferu njihovih remek dela „The Black Light“ i „Feast of Wire“. „Flores Y Tamales“ koju je otpevao madridski gitarista Jairo Zavala je još jedan dokaz da se Calexico ne odriču svojih korena i uticaja latino i meksičkog zvuka.

Girl in the Forest“ i „The Town & Miss Loraine“ su sa druge strane pravi reprezenti nostalgičnog pop uticaja severne Kalifornije, dok je „Another Space“ najekspirementalnija kompozicija na albumu sa mešavinom džeza, blage elektronike i Miles Davis-ovske trube.