Micah P. Hinson
Presents The Holy Strangers
Full Time Hobby / 2017
7.9
8

Do svoje dvadesete godine Micah P. Hinson je iza sebe imao dugi niz promašaja: heroinsku zavisnost, zatvor, bankrot i život na ulici. Jedina stvar koja ga održavala bila je lokalna muzička scena u Abileneu, Texas.

Od trenutka kada je 2003. otpoceo snimanje svog debija, Micah P. Hinson & the Gospel of Progress, njegov život ušao je u novu, kreativnu fazu koja je išla uzlaznom putanjom, zajedno sa njegovim privatnim životom, do kraja decenije, kada umalo nije nastradao u saobraćajnoj nesreći.

Ovaj incident naterao ga je da iznova sagleda svoju muziku, a rezultat je bio lični album Micah P. Hinson & the Nothing iz 2014. godine, koji je dobio odlične kritike. Iako je zbog svojih konzervativnih stavova i pljuvanja po Obami bio na neki način zaobiđen od strane određenog broja medija, to Hinsona nije sprečilo da nastavi da radi po svome. Rezultat je još jedan odličan album.

Sam Hinson The Holy Strangers opisuje kao "modernu folk operu", što je izuzetno precizan opis jer se radi o konceptualnom albumu koji prevazilazi muzički žanr. Lagani melanholicni instrumental "The Temptation", prvi od pet, otvara album postavljajuci zvučnu osnovu po kojoj ce Hinson, svojim tužno-raspevanim baritonom, slagati priču o porodici: rađanju, ljubavi, braku i smrti.

Prva od njih je “The Great Void”, gde priča o odrastanju, sa usamljenom gitarom i sablasnom violinom u pozadini, stvarajuci zloslutnu atmosferu koja najavljuje događaje koji predstoje. Svaka sledeća pesma je različita na svoj način, "Lover's Lane" je u stilu Johnny Casha, "Oh, Spaceman" je, sa druge strane, kao ulični nastup iznurenog verglaša. Prelomni trenutak predstavlja sedmominutna provoved, naracija koja kao da je došla iz Starog Zaveta, "Micah Book One". U njoj se oseća suočavanje sa sopstvenim (konzervativnim) demonima i odrastanjem, obzirom da Micah potice iz fundamentalističke hrišcanske porodice. 

Zbog analognog nacina snimanja, zvuk ima autentičan kvalitet uklete Americane, koji ostaje da vas progoni nakon slušanja. 

Iako ovaj LP nije ličan na isti način kao prethodni, Micah P. Hinson & the Nothing, preispitivanje se na njemu seli u pripovedanje, ali prisustvo instrumentala daje efekat "soundtracka za nesnimljeni film", i čini celu priču filmičnom. Najupečatljivije su, pored već spomenute "The Temptation", “The Years Tire On” sa horom i orkestriranom pratnjom kao i "The War" koja ponavljanjem jednog klavirskog tona spušta slušaoca pravo u napetu teskobu ratnih razaranja.

Pesma koja završava album je "Come By Here", mračna molba za spasenje, koja sledi nakon strašnog antiklimaksa koji nam je isporučen na "The Lady From Abilene". Izuzetno turobna, ali u isto vreme izuzetno moćna vizija.  

   

Preporuka

share

share