Alan Vega - IT [2017]
Kada je Alan Vega 1969. godine u New York Paviljonu u Queensu, ostacima World Faira iz 1964. godine, odgledao 20 minuta nastupa banda The Stooges, predvođenih Iggy Popom, pomislio je kako je to iskustvo koje nikada nece zaboraviti: "Publika je bacala flaše i ruže na njega, kunem se, bilo je predivno."
Ovaj koncert omogućio je radanje ideje, koja će se vec sledeće godine, 1970. zajedno sa Martinom Revom pretvoriti u band Suicide, jedinstvenu pojavu na tadašnjoj sceni: "Ne znam da li je strah prava reč, ali sam imao običaj da kažem Martiju - Da li ću umreti večeras? Prvih petnaest godina mislio sam da ću poginuti na svakoj svirci. Ali izlazili smo tako puni adrenalina, i voleo sam i mrzeo sam to. Obožavao sam te reakcije koje smo izazivali. Bili smo provokatori". Suicide je gitare zamenio ritam-mašinom, lancem i kožom. Na kraju bajkovitih šezdesetih ovo je najavilo početak novog pravca - techna.
Vega je 2010. godine počeo da priprema ono što je nazivao svojim "finalnim iskazom". Iako je 2012. godine preživeo moždani udar, nastavio je da predano radi, zajedno sa svojom suprugom Elizabeth Lamere, stvarajuci i producirajuci neke od najintenzivnijih instrumentalnih podloga u svojoj karijeri. Inspiraciju je sakupljao u noćnim šetnjama New Yorkom, upijajuci iznova mesto na kome je proveo čitav svoj kreativni život. Otuda i prve reči njegove poslednje propovedi glase: "DTM. Dead to me."
Grad koji predstavlja zvucnu i vizuelnu podlogu savremene egzistencije. Mrtav. Alan se kreće kroz pesme napadajuci svet oko sebe, ali ne na način na koji je nekada napadao publiku na nastupima. Hladnokrvno, shvatajući da proporcije obmane ne dozvoljavaju konfrontaciji da igra ulogu koju je nekada igrala, on rečima preko surovih industrijskih matrica udara na čula, sada i bez fizickog prisustva. Na početku "Dukes God Bar" on dobacuje Americi:"Hey, lousy white rasist! Stay away!", raskrinkavajući licemernu političku korektnost i predviđajući događanja do kojih će jako brzo dovesti osveta bele isfrustrirane Amerike.
"Motorcycle Explodes" predstavlja cilj do koga se "Ghost Rider" dovezao nakon 40 godina. Oseca se umiruci krik ispod mirisa benzina i pulsirajuce buke: "The skull is dead, the ghost is dead, the truth is dead". Molitva za slomljenog vojnika "Prayer" i poremećena propoved "Prophecy" dovode do poslednje pesme "Stars", na kojoj nam se sasipa jednostavna istina u lice, život je naš, univerzum je naš, zvezde su besplatne. Dovoljno je samo zastati i podignuti glavu. Kraj.
Slika koja je na naslovnici predstavlja deo znaka "EXIT" na izlasku iz zgrade. U procesu stvaranja, Alan Vega je bio na vratima. Sada je konačno izašao i ostavio svet da počiva u nemiru.
