Pasolini [2014]
Pasolini je omaž kontroverznog američkog režisera Abela Ferare slavnom i još više kontroverznom italijanskom kolegi Pjer Paolu Pazoliniju.
Karijera, značaj i uticaj legendarnog Pazoliniji, koji je bio pesnik, prozni pisac, scenarista (ne zaboravimo Felinijeve La Dolce Vita i Le notti di Cabiria), i naravno režiser gomile provokativnih filmova na čelu kojih stoji The Gospel According to St. Matthew, s godinama sve više raste, kako u rodnoj Italiji, tako i u kritičkim krugovima širom sveta.
Ferarin film dolazi naizgled prilično kasno, jer smo u prošlosti imali nekoliko filmova koji su se bavili životom i smrću (pod prilično nerazjašnjenim okolnostima) slavnog Italijana. Tu se nameću recimo Whoever Says the Truth Shall Die, dokumentarac u kome Pazolinijev bliski prijatelj i pisac Alberto Moravija iznosi optužbe na račun istražnih organa, kao i samog sistema zbog smrti svog kolege.
Kasnije je Marko Tulio Đordana napravio Pasolini: An Italian Crime, a nedugo zatim Aurelio Grimaldi režirao je Neurolio, i svi ti filmovi u neku ruku se bave kontroverzama oko Pazolinijevog ubistva.
Ferara je izjavio da zna šta se desilo sa Pazolinijem, odnosno ko ga je ubio, ali se na mudar način ne bavi direktno i isključivo smrću starijeg kolege, već nam, opisujući njegove poslednje dane, pokazuje kakav je intelektualac, filozof, minuciozni opsesivac i posvećenik svom poslu Pazolini zapravi bio.
I tu su Vilijam Defo (kao Pazolini) i Ferara odlični. Bez obzira na mešanje engleskog i italijanskog jezika, što samo donekle stvara konfuziju. Bez obzira na kombinovanje naracije, fikcije, nadrealnog i realnog, što otežava praćenje glavnog toka.
Čak i uprkos elementarnim greškama oko mešanja folklora Hrvatske i Makedonije (Kako što e taa čaša polna so vino), Ferara nikada ne gubi iz vida onu tananu nit koja zrači razumevanjem i dubokim poštovanjem prema velikom autoru.
I to je ono što Ferarin film čini kvalitetnim ostvarenjem. Puritanci, čistunci, romantici, zakleti tradicionalisti (i naravno desničari/šovinisti svih zemalja) listom su napali Feraru, ali uprkos negativnim kritikama Amerikanac je posle dužeg vremena napravio film kojim može biti ponosan.
