PVT - New Spirit [2017]
Zaključak da sve što izađe iz Warp fabrike mora da bude dobro, retko se pokazao kao pogrešan, tek, Australijski band PVT (formerly known as PIVOT) koji čini Dave Miller sa braćom Richard i Laurence Pike – pregrupisao se nakon četvorogodišnje praznine u radu od poslednjeg albuma Homosapien, potpisao i izdao album za nezavisnu etiketu Felte. Eksperiment je pridev koji je pratio ovaj sastav duži niz godina, kao i fantastični, naravno eksperimentalni live nastupi. Čini se da su sa ovim albumom uplovili u mirnije vode.
Ako je album Homosapien bio nekakav post-pop u poređenju sa avangardnim live drum+elektronika izrazom kakav se mogao čuti na Church with no Magic, New Spirit nije ništa manje dostupan prosečnom konzumentu , ali ne nudi ništa više od prijatne downtempo elektronike. Slušajući album postepeno, ono što prvo ulazi u uho jeste devetominutna Morning Mist/Rock Island Bend, koja stvara napetost ponavljanjem fraze all good things come to an end , i to postaje u stvari mantra albuma. PVT je kroz svoju karijeru pokazao da ume da eksperimentiše, ali ume i da isporuči odličan, kvalitetno produciran i slušljiv proizvod, sa akordima koji prelaze sa eksperimenta na pop i nazad. U najboljem slučaju, New Spirit odiše atmosferom svakodnevne bespomoćnosti, koja se oseća kroz svaku notu albuma.
Oko ovakve mantre, ipak, postoji i genijalnost na nivou produkcije. Kangaroo primenjuje inovativnost koja prijatno deluje na nervni system, Murder Mall je sjajna balada koja odlično balansira sa celokupnom melanholijom koju PVT duže imaju u svom repertoaru, Another Life me je podsetio na najbolje dane najboljih izdanja pod pokroviteljstvom F Communications, zbog odličnog spoja hipnotičnih ritmova i kvalitetnih harmonija. Opet, slušajući album kao celinu, što je u današnje vreme hiperprodukcije i nedostatka vremena uzaludan posao, može se zaključiti da imamo sasvim solidan proizvod.
Ništa ne smeta da ovaj album stavite u plejer i slušate ga na repeat, ne smeta ni u vožnji kolima, ni u vožnji gradskim prevozom, idealan je i kao soundtrack za letnje popodne. Da li je ovaj album konfuzan, ili produciran u konfuzno vreme, ostaje na slušaocu da zaključi. Kvalitetne downtempo elektronike nikada dosta, očekivati revoluciju u ovom žanru čini se preterano.
U vreme kada mi je u plejer uleteo novi Slowdive, i kada se potpuno slučajno tu našao i Unreasonable Behavior, zaklučio sam da u muzici, kao i u životu, all good things come to an end. Ukratko, da citiram Stiva Martina, ocena za New Spirit: Not thrilling, but nice. Uz blagu dozu ličnog razočaranja, jer sam očekivao još jednu Light Up Bright Fires, ali opet, u kakvom vremenu živimo, gde jedva da se nešto dobro i pojavi, u muzici i životu uopšte, odlično je da imamo i ovo, uz svu ambivalentnost recenzije. Blaga preporuka.
