The Brand New Testament [2016]
Belgijski režiser Jaco van Dormael nam donosi potpuno svežu priču o biblijskoj zavrzlami, i kroz prizmu male devojčice koja ide u potragu za novim apostolima, kreira prostor za zabavnu satiru.
To da je Bog na nebu (u ovom slučaju iznad Brisela) nije nova teorija, ali da je ustvari jedan egocentrični sadista i notorni matori pokvarenjak, koji se zabavlja pored svog kompjutera smišljajući ljudima na Zemlji stalno nove smicalice, to je, barem kao intrigantan uvod, novo satirično viđenje i temelj na kome Van Dormael gradi svoju fabulu.
Svom ocu se suprostavlja mala Ea, njegova kćerka, i silaženjem na Zemlju kreće u potragu za novim apostolima, usput pišući sasvim novo Jevanđelje.
Na početku filma Van Dormael se zabavlja poigravajući se komičnim elementima, ne libeći se da bude povremeno čak i brutalan za standarde satiričnih zapleta. Međutim, kada krene u ozbiljniju razradu priče, postaje jasno da nema mnogo toga da ponudi.
Van Dormael mahom reciklira stare oprobane fore, i od potencijalno ozbiljnog satiričnog parodiranja, on se upliće u dramske klišee pokušavajući da iznenadi ili šokira.
Na kraju, film se razvlači na gotovo 2 sata juranjave po Briselu i okolini za kojekakvim skrajnutim likovima, koji bi kao trebalo da postanu apostoli, ne bi li kao spasili svet... i šta već.
Iako je u prošlosti Van Dormael napravio par zanimljivih filmova, The Brand New Testament nije nikakvo osveženje na nebu evropske komedije, već predstavlja najobičniji izdanak francusko-belgijske mejnstrim struje.
