The Girl with All the Gifts [2016]
Posle više dekada od pojavljivanja prvih filmova sa tzv. "živim mrtvacima", poznatijim danas kao "zombi" i hiljadu različitih varijacija na tu temu, vrlo su retki filmovi slične tematike koje mogu izazvati neko posebno interesovanje. Doduše, vredi pomenuti filmove poput "28 Days Later" ili npr. "I am Legend" koji ipak malo štrče iznad prosečnosti. Glavna premisa ovih filmova je stravična transformacija običnih ljudi u krvoločna stvorenja koja se dešavaju (najčešće) pod uticajem nekog virusa. Novela Majka Kerija (Mike Carey) po kojoj je pomenuti sklopio i scenario za film "Posebna" (The Girl With All the Gifts) polazi od drugačije pretpostavke. Umesto bolesno deformisanog čudovišta koje bi trebalo da reprezentuje antipod silama dobra i života, ovde je u centar postavljena devojčica sa prijatnim, nežnim izrazom lica. Ona je već transformisana ali nije poprimila groteskno lice zaraze (ovaj put se radi o invanzivnim gljivicama, možda virusu, generalno je nebitno). Ona je predmet istraživanja preostalih, nezaraženih ljudi koji pokušavaju da nađu lek za ovu pošast u dobro čuvanom kompleksu ... koji, naravno i očekivano, biva probijen gomilom "gladnih" (kako ih u filmu nazivaju). Opet, očekivano, mala grupa glavnih likova uspeva da se spasi i tu kreće ovaj "road movie" ka konačnom raspletu.
Insistira se na napetoj atmosferi i igri preživljavanja u okruženju koje stalno smanjuje šanse za bekstvo. Možemo jasno videti dualitet u odnosu prema posebnoj devojčici - kao što je to već u ovoj fazi filma slučaj i sa publikom. Jedan deo ekipe želi da je sačuva i nauči dok drugi želi da je secira u nadi da će naći lek protiv pošasti. Kako je sam film manjeg budžeta a samim tim i formata, ne uspeva da stvori neki globalni osećaj katastrofe. Sva akcija i frka je locirana na London i što se samih gledaoca tiče, možda je to samo izolovan slučaj, možda je to samo karantin na ostrvu.
Što se tiče karaktera, fokus je od samog početka na posebnoj, ostali karakteri se vrlo malo a poneki i nikako ne razvijaju. Očigledno je da se mislilo da je devojčica dovoljno veliki okidač koji će ovaj film učiniti interesantnim. Okršaji sa zaraženima su skroz klasični, skoro kao u video igrama "shoot'em up", poput, npr. Resident Evil. Krizne situacije su, nekako, isuviše veštački kreirane sa očekivanim krajem. Ono što ovaj film odvaja od generičke strukture horor filmova a nadasve filmova sa zombijima je smisleniji rasplet. Finalne scene nisu spektakularne ali su sasvim u kontekstu same priče. Kako posebna devojčica (Melani joj je ime), prikuplja iskustva spoljnog sveta kroz prizmu njenog bića, lagano počinje da preuzima kontrolu nad postupcima sve više izbegavajući budno oko ljudskih pratioca. Njen bunt stvara taj komplikovani moralni osnov koji je najjači stub iliti osnova ovog filma. U vrtlogu događaja sa Melani kao glavnim likom koji dominira platnom, često u close-up kadrovima, lakše nam je svarljiva konačna sugestija da je kraj sveta zapravo relativan pojam.
