Revolutionary Road [2008]
Sem Mendez je kreirajući American Beauty stvorio sebi kredit i opuštajuću atmosferu autorskog rada u budućnosti, a najkvalitetniji primer predstavlja upravo studija o nestabilnim vremenima i porodičnom životu u američkom posleratnom predgrađu.
Vraćajući nas daleko u prošlost, u vreme swinga i be-bopa, Mendez Ameriku na prvi pogled predstavlja kao državu beskrajnih poslovih mogućnosti i romantičnih ideala. Snovi glavnih junaka iz mladosti, prikazanih kroz nasumične flešbekove, pokazuju nam prosečan posleratni zaljubljeni par, koji gaji nerealna očekivanja od budućnosti. Sudar sa čamotnom svakodnevicom je naravno gotovo uvek nešto suroviji, i junake zatiče u ranoj fazi krize srednjeg doba.
San o idiličnom životu u Parizu iz mladosti se iznenada budi tokom prelistavanja starih fotografija kod junakinje, koja uspeva da ideju pozitivno prezentuje svom suprugu. Motorni pokretač romantičnih sanjarenja iznenada stiže u liku opsesivno - kompulsivnog komšije, maestralna epizoda naslikana od strane Majkl Šenona.
Od tog datog momenta kreće emotivni stampedo, sazdan od prevara, laži, depresija, tajni, i svega onoga što čini jedno uspešno dramsko delo neuništivim i večnim. Na prvi pogled paradigmatičan odnos, pretvara se u melodramatični porodični fijasko, u kome Di Kaprio i Vinslet briljantno izvode svoje kreacije i pokazuju sve svoje glumačko umeće. Posebno se to odnosi na Kejt Vinslet, čija celuloidna kreatura kreće kao nadarena mlada glumica u poletu, a potom prolazi kroz depresivni period majčinstva do profesionalnog ponora, praćenog suicidnim tendencijama i mislima.
Za razliku od American Beauty, Revolutionary Road nije film koji poseduje harizmu izraženu kroz grotesku i neuobičajen humor svojih junaka, već predstavlja surovo realističan prikaz stanja duha i objektivno raskrinkava slabost čoveka kao individue u modernim tekovinama savremenog društva.
