Storytelling [2001]
Tod Solonc (Todd Solondz) u ovom filmu praktično nastavlja svoje viviseciranje američke srednje klase, koje je započeo sa filmovima Welcome to the Dollhouse i Happiness.
Prepoznat kao jedan od najtalentovanijih režisera svoje generacije, Solonc apsolutno raskinkava mitove o postojanju harmonije u okviru srednjeg društvenog staleža, koji je odavno zamro u samozadovoljštini sopstvene učmale svakodnevice.
Za razliku o recimo cerebralnosti Linkleterovih filmova, Solonc je esteta visceralnosti. Snaga njegovih filmova izlazi iz utrobe. Storytelling je hladnokrvan, vispren, podao i na svoj specifičan način zao stejtment. Opet, komičnost određenih situacija nas podseća na životnu i sudbinsku prevrtljivost, koju Solonc servira na krajnje turoban i mračan način.
Iako za nijansu slabiji i manje potresan od filma Happiness, Storytelling u konceptualom i dramskom pogledu nikako ne zaostaje za kvalitetnijim i poznatijim prethodnikom, tako da predstavlja preporuku za ljubitelje ovakvih malih filmskih bisera.