Experimenter [2015]
Film koji će podeliti gledalište na jednake delove – neki će ga mrzeti, a neke će dodatno stimulisati. Experimenter nije sniman za osvajanje nagrada filmske akademije, niti će nekog od glumaca izbaciti u orbitu. Ovaj film je tu da pokrene vašu znatiželju i da pokuša da dešifruje osnove ljudskog ponašanja u specifičnim situacijama.
Profesor Stanley Milgram je 1961. god. izvodio niz eksperimenata gde je testirao spremnost običnih, prosečnih osoba da se suprotstave ili odbiju poslušnosti koje sprovodi autoritativna osoba. Eksperiment je pokazao kako se obični ljudi mogu lako navesti da izvrše hipotetičko nasilje nad drugim ljudskim bićem. Ova kontroverzna studija podelila je socijalnu psihologiju i do dan danas je fascinantno i veoma bitno istraživanje komformizma i autoriteta.
Reditelj filma, Michael Almereyda, nije se previše bavio i zalazio duboko u život profesora Milgrima već je fokus bacio na njegovo istraživanje, na tzv. eksperimentalnu, primenjenu psihologiju. Iako film dotiče neke ključne momente iz Milgrimovog života, ovo nije konvencionalni životopis. Reditelj je napravio svoju vrstu eksperimenta, ubacujući gledaoca da razmišlja kako bi se osećao na stolici subjekta u Milgrimovom eksperimentu.
Uglavnom, Experimenter je film koji manje obrađuje priču, a više razrađuje ideje. Tokom celog filma, Milgrim (Peter Sargaard) „lomi“ četvrti zid i, na način kako to neretko čine akteri filmova Vudija Alena, priča direktno kameri, obraćajući se gledaocu kao da drži neko svoje predavanje.
Reditelj se igra sa pažnjom gledaoca usmeravajući je na karaktere koristeći statične pozadinske slike umesto realne scenografije ili pejzaža. Ovim razbija iluziju klasične drame i mislim da pomera ugao gledanja, skrećući pažnju na izveštačenost određenih osoba sa kojima glavni lik dolazi u kontakt.
Što se uloga tiče, Peter Saargard igra Milgrima potpuno bezizražajno, potpuno posvećen onom što radi i sa samo jednim blagim osmehom, skoro kroz grimasu, za celo trajanje filma. Opet, Saargard to čini na ubedljiv i ozbiljan način potaknut verovatno činjenicom da igra čoveka koji je jevrejskog porekla sa dubokim interesovanjem za same korene genocida.
Scenario je odlično napisan i napušta, kako sam ranije pomenuo, standardni koncept drame postavljajući stalno pitanja o izboru koji možemo napraviti slobodnom voljom unutar društvenih zajednica. Iako smeštena u period od početka 60-ih godina pa sve do sredine 80-ih prošlog veka, priča je vremenski univerzalna i, moram naglasiti, stalno aktuelna. Nažalost, na ovim prostorima smo se nagledali puno toga što nas i dan danas, u prvom desetleću XXI veka, tera da preispitujemo našu mogućnost izbora, moralne norme, volje itd. koje zapravo čine osnovu ovog filma. Ovaj, nazovimo ga, običan film, celuloidna traka, je ono najbolje što nauka može pružiti čoveku i postavlja prava, suštinska pitanja na koja se ne može uvek odgovoriti.
Koji će biti vaš ugao gledanja?
