"Locke": Tom Hardy daje jednu od najboljih izvedbi u svojoj karijeri
Pred Ivanom Lockeom je noć koju će pamtiti do kraja života. Kada imate film koji se dešava u jednoj prostoriji, da bi uspeo, morate da imate majstora ili majstore ili imate strašnu ideju, a ovde imamo sve to. Reditelj i scenarista Steven Knight vodi nas u svet Ivana Lockea, čoveka koji je doneo odluku, a kakvu je odluku doneo, otkrićemo uskoro u ovom tekstu. Reč je o filmu u kojem imamo talentovanog autora i odličnog glumca – fantastičnog Toma Hardyja, a čija se radnja odvija u njegovom automobilu, BMW-u. Ovo je film koji se uvlači pod kožu, koji nećete zaboraviti i koji tera na razmišljanje.
Film počinje tako što Ivan Locke, građevinski profesionalac, napušta gradilište u Birmingemu u svom BMW-u – gde ostaje do kraja filma, vozeći se i telefonirajući. Njegova supruga i dva sina ga očekuju kod kuće da gleda fudbalsku utakmicu – mama je čak kupila nemačko pivo i kobasice, kaže mu sin – ali Locke ih obaveštava da se neće vratiti na vreme. Niti će biti na poslu sledećeg dana, gde treba da nadgleda posao oko betona.
Zašto ovaj pouzdani čovek napušta porodicu i posao i odlazi na drugo mesto svojim kolima? Svrha njegovog brzopletog putovanja je šokantna: on žuri u London da prisustvuje rođenju svog deteta, koje je napravio ženi sa kojom je iz sažaljenja imao vezu za jednu noć, a ona je zatrudnela. U međuvremenu postoji beton o kome treba da brine, a Locke je odlučan da dovrši posao, vodeći razgovor preko telefona sa svojim sve uznemirenijim zamenikom. On je porodičan čovek koji priznaje izdaju i prevaru svojoj ženi, majci njegova dva sina.
Koliko je Ivan Locke u pravu u donošenju odluke da odustane od svega za šta treba da se pobrine i ode da prisustvuje rođenju deteta? To je na gledaocu da odluči. On ne želi detetu da uradi ono što mu je otac uradio, Locke to jednostavno neće dozvoliti i nepokolebljiv je u svojoj odluci.
Knightov inovativni „filmski trik“ zahteva izuzetno talentovanog glumca, a srećom, zvezda ovog filma je upravo to. Tom Hardy nam daje majstorsku klasu glume „manje je više“ i čini ovu malu psihološku dramu apsolutno zadivljujućom. Od trenutka kada se pojavi na ekranu, njegov Locke deluje smireno, hladno i sabrano, iako je duboko u sebi uznemiren zbog cele situacije. Hardy koristi svoj umirujući i umiljavajući glas dok obavlja seriju telefonskih poziva koji ubrzo otkrivaju publici da se njegov život raspliće. Čujemo glasove drugih, ali nikog drugog ne vidimo, a kamera Harisa Zambarloukosa snima glumca sa svih strana, ponekad sa haube spolja, a ponekad iz unutrašnjosti automobila.
Hardy igra čoveka koga možemo istovremeno razumeti, prezirati i saosećati s njim. Automatski ženski glas sa rečima „Poziv na čekanju“ u njegovom automobilu zvoni dovoljno puta da fraza postane refren, a kako drugi ljudi u životu ovog čoveka saznaju ko je on zaista, tako saznaje i publika.
Film je snimljen za 6 dana. Hardy je vozio noću dok su ostali glumci bili u hotelskim sobama i razgovarali sa njim telefonom. Prehlada koju Locke ima dodata je kasnije u scenario jer je Hardy bio prehlađen tokom snimanja, a glumac je, da bi prihvatio ulogu, zahtevao da ne brije bradu.
Film „Locke“ premijerno je prikazan na festivalu u Veneciji krajem 2013. godine, a Stevenu Knightu se mora odati priznanje da je napravio vrhunski film uprkos tome što se film odigrava u automobilu sa jednim glumcem. Jednostavnom pričom uspeva da nas drži zainteresovane, nije to nimalo lako. „Locke“ pruža napetih 85 minuta, tačno trajanje vožnje od Birmingema do Londona koja će vas ostaviti bez daha, velikim delom zahvaljujući performansu Toma Hardyja. Uzmite piće, zavalite se u svoju fotelju i uživajte u filmu.
Autor: Marko Jovanović.