The Last Exorcism [2010]

The Last Exorcism [2010]
Strike Entertainment, StudioCanal, Arcade Pictures
Režija: 
Daniel Stamm
Scenario: 
Huck Botko, Andrew Gurland
Zemlja proizvodnje: 
USA | France
Jezik: 
English
3.5
3
Poslednji egzorcizam se nastavlja na tradiciju uspešnih fejk handy-cam projekata. Kako smo već odavno tragali džunglama u potrazi za kanibalima u Cannibal Holocaust, jurili kućnog demona u Ghostwatch, gonili Vešticu iz Blera, mačevali se sa pomahnitalim zombijima u Rec i Land of the Dead, bežali od čudovišta u Cloverfield, da bi sve kulminiralo prošlogodišnjim vrtoglavim uspehom Paranormalih aktivnosti, ostalo je na kraju još samo da se amaterskim korišćenjem kamere ovekoveči Poslednje isterivanje đavola.
 
Kao glavnog karaktera u filmu, autor nam predstavlja evanđelistu, koji se bavi lažnim isterivanjem đavola. Ne baš moralno prikazivanje crkve i njenog sveštenstva; što odmah navodi na sumnju koliko je kroz vekove ovakvih i sličnih egzibicionista zapravo bilo? Naravno, lažni egzorcista svoje usluge dobro naplaćuje mahom nezrelom i religijski zadojenom stanovništvu. Da bezobrazluk bude veći, duhovnik okuplja i ekipu koja će njegove kriminalne aktivnosti zabeležiti i ovekovečiti na traci.
 
Po dolasku na mesto sumnjvih delovanja, vesela ekipa se susreće sa neprijateljskim stavom mladića, čija je sestra navodno posednuta. Otac je religijski fanatik, koji je oko porodice podigao zid antisocijalizacije nakon smrti supruge.
 
Gospodin svešteno lice izvodi prevaru, i naizgled njegov posao prolazi glatko; međutim, kako to obično biva, stvari ponekad nisu onakve kakve nam se čine na prvi trenutak. Ne lezi vraže, demon iz mudroserskih knjiga na latinskom uzvraća udarac.
 
Onda na scenu stupa gomila čudnih aktivnosti, koje posle relativno dramaturški sporog dela, film dovode do vrhunca, i uz nekoliko simpatičnih twistova stvaraju opštu pometnju i zbrku. Sve se uglavnom svodi na to da autor nije imao muda i petlju da za pedalj odstupi od rešenja koja su već prošla u gore nabrojanim filmovima, i tako mu na kraju Poslednji egzorcizam dođe bleda kopija kvalitetnih prethodnika.
 
Nije se ovde previše trošilo vreme na mudre, filozofske metafore iz jevanđelja, ili efektne i ubitačne hvalospeve Bogu iz vrlih latinskih priručnika za egzorcizam, usmerene protiv Sotone; nema padanja u histarične ekstaze, niti previše gimnastičkih vratolomija, kao ni đavolskih izobličenja na koje smo se tako navikli u prošlosti, pa je sa te strane film zabavan i nepretenciozan, ali ga to ne čini manje banalnim i trivijalnim. Katarzični vrhunci su smešni i neubedljivi, a veliko razočarenje je i poluamaterska gluma.
 
Ako se negde usput pretpostavlja da mala nije posednuta, već je to mladalački poremećaj ličnosti usled psihotraumatskog iskustva (pre završnog twista, koji filmu daje ton boje Rozmarine bebe), odakle levitacija, latinski govor, đavolski zvuci, i sva ona krv na haljini?
 
Da projekat bude bezobrazniji pobrinula se ekipa koja, kao u jednoj od završnih scena iz Emili Rouz Egzorcizma, ni kriva ni dužna završava vođena demonom u seoskom ambaru, koji je pretkomora štale? Šta to vuče demona da se sa popovima "neuspešno" razračunava u ambaru, nismo i nećemo saznati od autora filma, te nam ostaje da pretpostavljamo. Možda đavola privlači opojni miris štale, koji ga podseća na pakao, pa tako na neposredan način upozorava ljude na grozote s one strane? Taj metafizički elemenat biva uskraćen za jedan bitan sastojak - miris, koji gledalac, kao svoje čulo, ne može da iskoristi. I zašto u filmu, do pred sam kraj, demon svoju mržnju usmerava isključivo na jadne životinje; one bivaju zaklane, iseckane i rasporene, dok ljudi prolaze sa lakšim telesnim povredama! 
 
 
MALA AUTOROVA DIGRESIJA
 
Sudeći prema jevanđelju, prvi demoni su poslati u telo svinja, u zemlji gde se nisu gajile svinje. Ali kako se ovom činu pripisuje alegoričan smisao, verovatno je ta svinja - čovek. Sa čim bi se složio i Orvel. 
Ali ja ne bih išao tako daleko, i vređao plemenitost životinje - ljudi su uvreda za svinju! 
 

Preporuka

share