Rotting Christ
Rituals
Season Of Mist, 2016.
8.0
8

Ubedljivo najznačajnija Heavy Metal grupa sa Balkana je grčki black metal sastav Rotting Christ. Bend postoji od 1987. godine, a do sada je izdao 12 studijskih albuma. Poslednjih godina bend doživljava potpuni stvaralački zenit, implementirajući u svoju muziku i melodije  iz grčke narodne tradicije, te stvarajući na taj način specifičnu atmosferu, koja se ne može primetiti kod drugih bendova ovog muzičkog žanra. Posladnja tri studijska albuma ovog benda  “Theogonia” iz 2007. godine, “ AELO” iz 2010. godine i “Kata Ton Daimona Eaytoy” iz 2013. godine, veoma su ubedljiva muzička ostvarenja, koja se međusobno dopunjuju, kasniji  albumi predstavljaju logični nastavak predhodnih, na kojima je potpuno iskristalisan jedinstven pristup ovog benda ekstremnom muzičkom žanru kakav je black metal. Za  12. februar ove godine najavljeno je objavljivanje njihovog trinaestog studijskog albuma pod nazivom “ Rituals”.

Album ima 10 pesama koje su inspirisane mitovima i okultnim ritualima iz celog sveta, pa su i tekstovi pesama pisani na različitim jezicima (osim grčkog za pisanje tekstova korišćen je  engleski, latinski, francuski i aramejski jezik, jezik kojim je, veruje se, govorio i sam Isus Hrist i na kome je sniman film “Passion of the Christ”). Bend je želeo da novim albumom održi standard u pogledu kvaliteta  muzike, koji je postavljen  na prethodnim albumima, te da isti kvalitet podigne na viši nivo. Zbog toga su na albumu imali  veoma zanimljive goste iz drugih bendova poput Nika Holmsa (Nick Holmes) iz Paradise Losta i  Vorpa (Michael Locher) iz Samaela i Magusa iz Necromantie. Poseban utisak je ostavila Danai Katsameni, članica grčkog nacionalnog pozorišta gostovanjem u pesmi “ Elthe Kyrie”, koja je svojim neobičnim stilom emotivne naracije ovoj pesmi dala poseban pečat I potpuno oživela tragediju “Bakhais” (Come Lord) starogrčkog pisca Euripida, kojom je pesma bila inspirisana.

Novim albumom Rotting Christ je uspeo da zadrži svoj karakterističan muzički stil kombinujući žestoke i melodične rifove sa zanimljivim ritmovima. Mračno- arhaična atmosfera dominira u svim pesmama albuma. Album počinje u veoma dinamičnom ritmu pesmom “ In Nomine Dei Nostri”, a nastavlja se istim tempom pesmama “ Ze NIghmar”, već pomenutom “ Elthe Kyrie”. Dinamika na albumu, ali ne samo ritmom već  i agresivnim vokalima, nastavljena je pesmamama “ Les Litanies De Satan” i “ Agape Satana”, da bi se brzi ritam albuma nastavio pesmom “ Tou Thanatou” . U drugom delu albuma u pesmama “ For A Voice Like Thunder” i “ Knox Om Pax”  “Devadevam”  i “The Four Horsmen” ritam albuma se usporava, ali se u potpunosti zadržava atmosfera koja prati ovo muzičko delo.    

“Rituals” je u pogledu kvaliteta pesama veoma ujednačen album. Nijedna pesma se svojim kvalitetom naročito ne izdvaja, niti u pozitivnom niti negativnom smislu, u odnosu na ostale pesme sa albuma. To što album nema prepoznatljivi hit razlikuje ovaj abum u odnosu na prethodne u kojima su se određene pesme svojom energijom izdvajale od drugih, poput pesama  Ahura Mazda I   Χ ξ ς (666) sa albuma   Kata Ton Daimona Eaytoy,  “Aealo",  "Δαιμόνων βρῶσις”  (Demon's food),  "Eon Ænaos" i “ Thou Art Lord “ sa albuma, AELO ili  pesame “Χάος Γένετο” (The Sign of Prime Creation) i “Nemecic” sa albuma Theogonia. Bend na albumu u manjoj meri nego ranije koristi tradicionalne instrumente sa podneblja iz kog dolazi, pa se samo u pesmama “ In Nomine Dei Nostri” i “Tou Thanatou” može čuti zvuk gajdi, koje je  inače bend  često koristio u svojim pesmama na  napred pomenutim albumima. Takođe, iznenađuje i to što na albumu izostaju značajniji eksperimenti sa zvukom, s obzirom da je upravo Rotting Christ  poznat kao bend koji je često u svoju muziku uvodio nove elemente koji su davale svežinu  njihovom autorskom radu, već se za muziku koristi oproban model koji je uspostavljen na ranijim albumima. Izuzetak od ovog predstavlja pesma “Devadevam”  u kojoj se hindu melodija na veoma zanimljiv način obrađuje u Rotting Christ stilu.

Produkcija na albumu je standardno dobra, kao I uvek kada je ovaj bend u pitanju. Zvuk distorzije na gitarama i produkcija bubnjeva je prilagođena osnovnom cilju koji je bend imao, a to je pravljenje okultne atmosfere kako bi se prenela ideja koja je vodila bend prilikom stvaranja ovog albuma. U tome je Rotting Christ u potpunosti uspeo  jer svojom muzikom i atmosferom slušaoca vodi u uzbudljivo putovanje kroz svet mističnih rituala i okultnih obreda.

“Rituals” nije album koji se može dopasti odmah, na prvo slušanje, čak ni najvatrenijim ljubiteljima tvrđeg zvuka. Međutim, ovom albumu treba dati šansu, preslušati ga veći broj puta, pa onda donositi zaključak. Možda nije dostigao kvalitet predhodnih ostvarenja ovog benda, ali je svakako veoma blizu ranije postavljenih standarda. Konceptualan, ujednačen, dinamičan, “Rituals” je pravi Rotting Christ album koji je još jednom pokazao veliki kreativni potencijal ovaog benda. 

Preporuka

share