Paul Rudd superheroj?

Cyborg
Ant Man
Marvel Studios, 2015
Režija: 
Peyton Reed
Scenario: 
Edgar Wright, Joe Cornish, Adam McKay, Paul Rudd
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
engleski
7,5
7

Kada sam prvi put video najavu za Ant-Mana, prva stvar koju sam pomislio je da je mnogo toga pogrešnog u ovom filmu. Ant-man, kao superheroj mi je uvek delovao blesavo, kada se uporedi sa cool herojima kao što su Thor ili Iron man; šta uopšte on može, da se smanjuje i kontoliše mrave... svašta. A onda, uzeti Paul Rudda za ulogu superheroja?! Paul Rudd kao superheroj – pffffffff. Paul Rudd je ok, ali uglavnom sam navikao na njega u komedijama gde igra nekog smušenog lika sa dobrim srcem. Sve u svemu, očekivao sam veoma loš super-hero film, ali utisak je potpuno drugačiji. Na moje veliko iznenađenje, čak sam i uživao. A moram da priznam da su neki od filmova o superherojima u poslednje vreme bili prilično dosadni. Ovo je jedan lagan i pitak film. Nema nikakvih pretenzija da propoveda neku veliku mudrost. Nema velikih, moralnih, unutrašnjih borbi glavnih likova. Aman, oni su superheroji, a ne neki wussiji koji će da se premišljaju, preispituju i kukaju nad svakom svojom teškom odlukom.

Scott Lang (Paul Rudd) je običan lik, nema ma baš nikakve super nadljudske moći. Skoro potpuno običan čovek, visoko obrazovan ali moralan, i zbog toga postaje neka vrsta Robin Huda koji zbog svojih dobrih dela i borbe protiv nepoštene i zle korporacije završava u zatvoru.  Očigledno je da u nekim momentima postoji unutrašnja borba, ali on ne kukumavči, ne odaje se alkoholu, ne odlazi od kuće u samoizgnanstvo i na put iskupljenja odakle ostali likovi moraju da ga mole da se vrati bar deset filmskih minuta.

Ni ovaj film nije lišen klišea, ali svako ko želi da gleda ovakav film mora da bude spreman na to.  Postoji brbljivi,  smešni i zamlaćeni prijatelj  glavnog junaka, u ovom slučaju Michael Pena, postoji, normalno , prelepa devojka za glavnog heroja, Evangelin Lilly i mudri starac Michael Douglas. Njihove uloge su odigrane u onim granicama koje se očekuju za likove koje igraju. Čak ni sam zilikovac (Corey Stall) nije epski zao, više je nekako normalan, više nekako liči na tipičnog CEOa velike kompanije, gramzivog, sa poremećenim sistemima vrednosti, opterećenog žudnjom za moći, i očigledno zaslepljenog iluzijama o svojoj sopstvenoj važnosti i veličini. Mislim da poznajem par likova koji bi se ponašali potpuno isto kada bi bili na njegovom mestu.

Ono što je meni delovalo veoma opuštajuće je što nisu uništili ni jedan grad. Neverovatno ali osvežavajuće za jedan film o superheroju. Nema uništavanja epskih razmera, gde posle njih ostaje veća pustoš nego posle savezničkog bombradovanja i uragana Katrine zajedno. Ponekad se pitam što su uopšte superheroji kad poruše pola sveta i, pod njihovom zaštitom, izgine ljudi ko za jedan prosečan grad u Kini. E, pa, ovde je srušena samo jedna zgrada bez žrtava. A glavna borba je smeštena u sobi sedmogodišnje ćerke glavnog heroja gde strada krov i jedan zid kuće. Doduše, i jedan Thomas The Tank Engine i poprilično mrava.

Efekti su veoma zanimljivi, jer do sada smo navikli na gradiozne scene, a ovde je sve umanjeno. Mislim da je i to bila jedna od stvari za koje sam mislio da će škripeti. Nisam  se bojao da to tehnički neće biti dovoljno kvalitetno urađeno. Danas je nemoguće uraditi loše specijane efekte. Scene sa specijanim efektima, bar do sada, uglavnom su ličile jedne na druge i postaju mi najdosadnija stvar u filmu. Kad vidiš jednu borbu i uništavanje, video si ih sve. Ovde te scene deluju zanimljivo i bar meni, uneli su malo svežine u ustajale klišee koji se iz filma u film recikliraju kada god su CGI scene u pitanju.

Ovaj film treba posmatrati i upoređivati samo sa njemu sličnima. Jasno je šta treba očekivati od ovakvog žanra, a to je da vas zabavi za dva sata koliko treba da traje. To je film koji će imati određene klišee, ali se to od njega i očekuje. Imaće takođe i patetične scene, u umerenoj količini, ali i bez njih ovakav film ne može. Ne treba od njega očekivati da propoveda neku veliku mudrost ili dotiče neke duboke emocije. Jednostavno, treba da bude zabavan, i meni je to i bio od početka do kraja. A i na kraju filma sam potpuno ubeđen da Paul Rudd može biti sasvim pristojan, običan superheroj.