GistroFM: Karta je u jednom pravcu
I povratna karta, i ona u jednom pravcu, imaju svojih vrlina i mana. No, kako većina nas mnogo češće kupuje ove prve i kako nam je to iskustvo uglavnom poznato, rekao bih par reči o onima koje su u jednom pravcu.
Zašto su tako retke? Zato što menjaju sve iz korena, a osobe koje su spremne za to nećemo sresti iza svakog ćoška. Karta u jednom pravcu podrazumeva mnogo rada, što na sebi, što oko sebe, a znamo koliko je svima pun kufer bilo kakvog rada. To je izlazak iz komforne zone, za koji su spremni samo oni što od života žele mnogo, oni čije ambicije su ogromne. Većini ne treba mnogo, iako često kuka - eventualno malo bolja plata i koji dan više na moru. Nebrojeno je više onih koji će na osnovu tih 10 dana odmora u avgustu posle maštati kako li je živeti na moru dok prekucava onaj glupavi izveštaj za petak, nego onih koji će pokušati da promene taj dosadni posao i život. Neki od njih imaju dobre razloge za to, mada ovo nije priča o tome koja odluka je ispravna. Najlakše je osuditi, a najteže odgovoriti iz tuđih cipela. No, one koji kupe kartu u jednom pravcu gotovo izvesno čeka avantura. Ako toga nema ni malo u vama, baš vas briga za statiku, Paralija u avgustu ionako nigde neće pobeći. Ali ako ima, a i pored toga nemate tu kartu u jednom smeru, jedna od mogućih opcija je maštanje. E tu nastupa Gistro FM.
Ima ta jedna pesma o bekstvu na Lastovo. Ona se završava stihovima “karta je u jednom pravcu”. Ali stihovi koji se čuju u njoj pre tih finalnih čine je jednom od najlepših koje sam čuo u životu. Oni govore o onoj neprestanoj borbi protiv sebe, o tome kako je kada su ti jasniji postupci svih drugih osim svojih, ali i o odnosu oko kog se uvek jedan više lomi i cima. Reč je o poslednjoj pesmi bečejske grupe Eva Braun, ako mene pitate jednoj od najlepših iz cele njihove karijere. Sve to je samo jedan od razloga zašto Gistro FM počinjem baš sa njom i to drugi put u samo nekoliko meseci.
A u ovoj epizodi vas čeka nova muzika Rolling Stones i Električnog orgazma i to rame uz rame. Na stranu muzički ukusi, ali šta god da traje toliko dugo (realno skoro ništa) teško da može biti loše. Kada smo kod takvih, danas slušamo i novu pesmu Pola Makartnija, zapravo njegov prvi duet sa Ringo Starom, a tu je i jedan Dilanov klasik kog mnogo volim. Što se tiče klasika, danas slušamo i jednu meni dragu Delčinu pesmu, ali i prvi put u životu sam pustio nešto od grupe Film. Malo li je za jednu regularnu Gistro epizodu? Malo ili ne, to nije sve.
Nakon skoro jedne decenije pauze u petak se vratio kanadski superbend Broken Social Scene. Njihov novi album je toliko dobar i svež da je potpuno dao smisao tom velikom čekanju. Novozelanđanka Aldus Harding ima novo, peto izdanje, koje kritika već sada proglašava najboljim u njenoj karijeri. Čeka vas još nova muzika koju su snimili Father John Misty, Lambchop, Kurt Vajl, te fenomenalni gitarista grupe Tortoise Džef Parker, a Gistro evergreen je debi izdanje nikad prežaljenih Australijanaca The Devastations, koje i posle više od dve decenije zvuči sveže. I to je naravno samo deo onoga što sam spakovao u ovu prolećnu, “lastovačku”, eskapističku epizodu.
Životni vek čoveka je mnogo kratak i greota je bar jednom ne probati sve one blagodeti koje nudi karta u jednom pravcu, bez obzira na sve moguće rizike. Ako pak nemate priliku za njom, možete slušati muziku iz današnjeg Gistra i zamišljati da je ipak imate. Ja često radim takve stvari.
