GistroFM: Sometimes I'm Happy
Teško je imati bar malo mozga i biti srećan u ovakvom svetu. Čak i ako nam u ličnom životu cvetaju ruže, teško je ostati imun na sve loše što se događa oko nas. Pri tom ne mislim na Srbiju, nego na ceo svet. Više je država na čijem čelu su bolesnici od onih koje vode zdravi ljudi, zbog para, vere, teritorije i hira ubijaju se deca, internet navijači vas nazivaju nacistom ako ste protiv ubijanja dece obučene u dresove njihovih boja, navodno je svima sve jasno i osim grubih reči i blokiranja neistomišljenika gotovo da niko ništa ne radi da promeni društvo. Još ako na to dodamo muke koje kad-tad svrate u svaki od naših života, bilo da je to neka bolest, smrt drage osobe, kućnog ljubimca, otkaz na poslu, svađa sa prijateljem ili puštanje u život emocionalno nezrelih karakternih pički, prva rečenica iz ovog tekst je još jasnija.
Zato biram da budem ovaj deda pored mora kom niko ništa ne kupuje u radnji. Znam da je ovo nameštena fotka, znam da je korišćen fotošop i ko zna koja još tehnička pomagala, ali pravo da vam kažem, za sve to me zabole ona stvar. Moju maštu ne može da zarobi pro tools. Jer nekih dana, a naročito noći, osećam se baš kao taj deda. Nalazim se na moru na kome više nema nikoga, prodajem džidža-bidže koje nema ko da kupi, iza mene još jedan dan odlazi u prošlost i nemam ni trunku želje da podelim svoja osećanja sa bilo kim. Zapravo, ja uopšte ne biram da budem ovaj deda sa slike – ja jesam on. Sad što je moje more zeleni park ispod mog prozora, što je ova trafika zapravo moja tiha terasa, a zalazak sunca ima manje kolorita nego ovaj na slici, pa bože moj. Ako ništa drugo, na mojoj terasi svira sigurno lepša muzika nego što bi svirala na ovoj fotografiji. Deo te muzike rešio sam da podelim u ovonedeljnoj Gistro FM epizodi.
Jedan od albuma koji će obeležiti ovu godinu snimila je grupa iz Bruklina Big Thief. To što su od kvarteta postali trio nimalo ih nije sprečilo da na svom šestom studijskom albumu još jednom “objasne” kako se to radi. Ejdrijen Lenker i Bak Mik spadaju među najtalentovanije muzičare na svetu danas. Velika preporuka za njihovu novu ploču.
Mnogo sam slušao i novog Dejvida Birna koji zna ponešto o vratima na kojima piše “Ne” i onim stanovima koji su zapravo naši najbolji prijatelji. Džoni Mičel peva o tome kako nekada čak ume da bude srećna, a čućemo i pesmu koju je Gabi Novak snimila sa orkestrom samo nekoliko nedelja pre smrti. Kada imaš skoro 90 godina, sahranila si muža i sina, a snimiš pesmu koja se zove “Nada” i otpevaš je sa najdivnijim glasom na svetu, ne možeš da ne budeš velika umetnica. Slušamo i jednu obradu Džefa Baklija koja je lepša od originala, kao i još mnogo novih, a sjajnih albuma čiji nazivi vam neće mnogo značiti, pa ih neću ni pomenuti. U ovoj emisiji imam čak 6 albuma nedelje. Ako vas zanima koji su, link za emisiju ćete pronaći dole u komentarima.
Ljudi neće naučiti, neće se opametiti, neće postati bolji i svet će postojati dok mu se najzad ne smučimo i otrese nas sa svoje grbače, nekom prirodnom katastrofom npr. A onda će sva te sebična i pritupasta govna da se hvataju za glavu i govore “jao strašno, pa otkud ovo, kako ovo, pa nismo zaslužili”. Neki od nas nisu, ali većina je zaslužila i mnogo gore od toga. A dok se to ne desi ostajemo da uživamo u zalascima sunca kao što je ovaj na slici….I nekoj dobroj muzici.
