Suede - Night Thoughts [2016]
Preslušavajući večeras, po ko zna koji put ove nedelje, novi album benda Suede Night Thoughts, shvatio sam da ime ovog albuma savršeno odgovara njegovoj atmosferi. On je kao one misli koje vam se prikradaju u tami i tišini noći. One misli, koje se jave kada shvatite da su prošle skoro dvadeset tri godine od trenutka kada ste prvi put čuli “So Young”. Tada ste bili tako mladi, a u tom životnom dobu vam ne pada na pamet da ćete ikad biti bilo šta drugo osim mladi.
A onda, mnogo godina kasnije, kada čujete pesmu “When You Are Young”, ta sitna istina, koju godinama pokušavate da ne vidite, gurnete je negde daleko od sebe, vrati vam se, i svom snagom vas lupi po glavi. Više niste tako mladi, ali nisu ni Suede.
Oni su hrabriji, mudriji i bolji nego pre 20 godina. Mračna , melanholična nit povezuje sve pesme i oslikava celokupnu atmosferu albuma. Predivno orkestrirana “When You Are Young” otvara album , i sa pretposlednjom pesmom “When We Were Young”, stvara emocionalni krug u kojem se sve pesme stapaju jedna u drugu. Krug ispunjen emocijama koje dolaze sa godinama, razbijenim mladalačkim iluzijama, žaljenjem , depresijom, preispitivanjem sebe i svog života.
Prvi single “Outsiders” je prepoznatljiva Suede stvar, od fantastične Oakesove gitare, koja kao da ima svoj “glas”, prati Andersonov vokal, stvara amosferični krešendo koji kulminira u referenu. “No Tomorrow” i “Like Kids“ bude uspomene na Suede od pre dvadeset godina, savršeno melodične, pomalo melaholične, ali dokaz da Suede i dalje imaju magiju stvaranja perfektnih pop pesama .
Anderson je i dalje nepopravljivi romantik, ali sada, dvadeset godina kasnije, to su stihovi osobe sa puno emocionalnih ožiljaka, razočarenja, kajanja zbog učinjenih grešaka. On u svojim stihovima obrađuje temu promene percepcije ljubavi sa godinama - When you are young/There is nothing right and nothing wrong u pesmi “When You Are Young”, i When We were young/There is nothing right and nothing wrong u pesmi “When We Were Young”. Govori i o uzaludnim pokušajima spasavanja umiruće ljubavi rekreiranjem mladalačke slobode - Oh, we hold it all in our fist/Like kids, like savages/And we’ll run in the playground/If you’ll just stay with me, u pesmi “Like Kids”.
Stihovi pesama “I Don’t Know How To Reach You”, “What I’m Trying To Tell You”, “Tightrope” i “I Can’t Give Her What She Wants“ govore o osobi koja je paralisana strahom pokazivanja svojih osećanja i okovana tugom zbog propuštenih prilika. Govore o otuđenju, koje se prikrada u dugim vezama, gde emocije blede i ostavljaju prazninu za sobom - And I don’k know how to reach you/I don’t know where to look/I turn away, I fold the page, I close the book.
Posle pauze od deset godina ovo je drugi odličan album, i svi elementi koji su činili albume iz 90ih odličnim i dalje su tu. Kako ne bih mogao da zamislim Suede bez Bretta Andersona tako ne bih mogao ni bez fantastične gitare Richarda Oakesa, klavira Neila Codlinga ili pokretačke snage iza koje stoje bas Mata Osmana i bubanj Simona Gilbeta. I kada mnogo bendova koji su obeležili (bar moju) mladost odavno ne postoji, ili su toliko izbledeli da bi bilo bolje da ne postoje, albumom Night Thoughts Suede dokazuju da još itekako imaju snage i kreativnosti da stvaraju odličnu muziku.
