GistroFM: Kuća mi je tamo gde mi je i brod
Nedelja ujutru. Oblaci su nad morem. Hladno je i sivo. Dan podseća na onaj iz Kuma kada Fredo recituje „oče naš“ pre nego što ga ubiju po naređenju sopstvenog brata. Nema vetra i more je mirno. Turisti su na kopnu, zarađuju za one čije jahte će im na leto praviti zazubice dok se pitaju ko li ovo vozi. Lokalci odrađuju jutarnje obaveze gunđajući što moraju to čak i kad je nedelja. Ni oni više ne znaju da li im je gore van sezone ili kada su im turisti tu. U hotelima je tek poneki par koji vara supružnike. Gotovo uvek jedan iz tog para misli da ljubav ima neke veze sa tim. Nikada se ne vara više nego vikendom, bez obzira na to da li je kopno ili more. Ribu više niko i ne lovi jer ne možeš loviti ono čega nema. Mamurluci su po jastucima. Klinci spavaju duže nego inače jer sinoć je bila subota uveče. Tiho je.
Tu negde je i moj brod. Zapravo više je to mali čamac, ili brodica, kako bi rekao pokojni Bekim Sejranović. Na tom čamcu imam sve šta mi treba. Kažu da kad čovek želi ono što mu se čini nemogućim mora i da uradi nešto takvo. Kud ćeš nemogućije od toga što sam naučio da sam dižem i spuštam jedra. Istina, za to sam se obučavao na reci, ali čamac je čamac, a jedra su jedra. Doduše more je ipak more. Nekad spavam usidren u luci, mada češće na pučini. Pučina je jedino mesto na svetu na kome ne možeš da prepoznaš nedelju. A i volim da je svuda oko mene voda. Tada se osećam bezbedno. Jedino loše što može da mi se desi je da se udavim, a šta je davljenje spram čekanja i laži? Onaj ko nikad nije izbacio veliki zvučnik na palubu usred pučine i slušao muziku pojačanu do daske, pojma nema šta je sloboda. Nisam ni ja to znao veći deo života priznajem, ali bar sam bio svestan da to i nije neki život. Dugo mi je trebalo da pronađem svoj dom. Već neko vreme znam da je on tamo gde mi je i brod.
Postoje ljudi koji misle da me razumeju, a zapravo im ništa nije jasno. Srećom, ima i onih koji me savršeno shvataju iako me praktično i ne poznaju. Oni samo nešto kažu i ja znam da im je sve jasno. Jedan od njih je Nikola Vranjković koji je u pesmi Tajni život suterena više puta saopštio da me razume bolje od mnogih. Iako nisam pecaroš, ne slušam Tool i otac mi je živ, malo u šta sam tako siguran kao u činjenicu da takve stihove može da napiše samo neko ko mnoge stvari na ovom svetu doživljava na identičan način kao ja. Zato je baš ta pesma prva u ovonedeljnoj Gistro FM epizodi koji nosi naziv po njenom poslednjem stihu Kuća mi je tamo gde mi je i brod.
Čak tri albuma nedelje u emisiji danas, ali kako vam imena Eiko Išibaši, Dutch Interior i Kreg Fin verovatno ne znače previše, a sumnjam i za Lilo, Iana Em Bejlija, Florist i Black Country, New Road, mislim da je mnogo bolje da ih čujete nego da opisujem. Za mene se u proteklih sedam dana nije pojavila lepša nova muzika od pomenutih imena. Od onih poznatijih ove nedelje nam prave društvo Kristali, Arsen Dedić, Duško Gojković, Yo La Tengo, Dinosaur Jr, Džoš Riter, Miki Berenji (iz benda Lush) i mnogi drugi.
