Klasik dana: Red Sun (1971)

Red Sun
Les Films Corona / 1971
Režija: 
Terence Young
Scenario: 
Laird Koenig, Denne Bart Petitclerc, William Roberts
Zemlja proizvodnje: 
France / Italy / Spain
Jezik: 
Engleski, Japanski, Španski

Postoji nešto fascinantno u susretu kultura, naročito kada se taj susret odvija na filmskom platnu. Film "Red Sun" iz 1971. godine, u režiji Terencea Younga, predstavlja upravo takav trenutak – onaj u kojem se dve naizgled nespojive tradicije, vestern i japanski samurajski film, sreću pod jednim nebom, stvarajući jedinstvenu priču o časti, osveti, i ljudskosti.

Radnja "Red Sun"-a nas vodi u doba izgradnje transkontinentalne železnice, tog simbola američkog napretka, ali i hronike sukoba između starih i novih svetova. U ovom haotičnom trenutku istorije, voz, taj simbol modernizacije, postaje scena gde se američka divljina i japanski kodeks časti susreću na način koji je istovremeno eksplozivan i introspektivan.

Pljačka voza, koju predvode Link (Charles Bronson) i Gauche (Alain Delon), ne predstavlja samo krivično delo; ona je otelotvorenje sukoba između sebičnog zapadnog individualizma i kolektivističkog duha Istoka. Kada Gauche izda svog partnera i ukrade zlatni mač namenjen američkom predsedniku, narativ nas uvlači u priču o osveti – ali ne samo o osveti kakvu bismo očekivali u klasičnom vesternu. Ova osveta je obojena duhom samurajskog kodeksa, ispunjena tišinom koja govori više od samih reči. Kuroda (Toshiro Mifune), samuraj i ambasadorov telohranitelj, nije jednostavan lovac na pravdu; on je čovek koji nosi težinu sveta na svojim ramenima, vođen ne samo dužnošću, već i osećajem neizbežnosti sudbine.

Likovi "Red Sun"-a nisu samo akteri u narativu; oni su nosioci simboličkih značenja, odrazi različitih svetova koji se susreću. Charles Bronson, kao Link, predstavlja arhetip američkog kauboja – čoveka bez zakona, čvrstog, suzdržanog, gotovo neljudski otpornog na udarce života. Njegova interakcija sa Kurodom nije samo sukob dve ličnosti; ona je sukob dve kulture, dve filozofije postojanja. Bronsonov minimalistički pristup glumi naglašava unutrašnji sukob njegovog lika – sukob između individualizma i onoga što bi moglo biti njegov prvi pravi osećaj lojalnosti prema nekome osim prema sebi.

Na drugoj strani, Toshiro Mifune, sa svojom karakterističnom samurajskom smirenošću i dostojanstvom, donosi lik Kurode kao kontrast Zapadu. Njegova prisutnost na ekranu je gotovo ceremonijalna – svaki njegov pokret, svaki pogled, nosi težinu vekovne tradicije. Mifuneov Kuroda je više od čoveka; on je živa veza sa prošlošću, sa kodeksom koji ne može biti promenjen ni modernizovan. Kroz njega, film istražuje temu časti na način koji je daleko dublji od jednostavne osvete.

Alain Delon, kao Gauche, unosi u film notu evropske hladnoće i nemilosrdnosti. On je simbol izdaje, onaj koji unosi haos u poredak, oličenje lika koji se vodi sopstvenim interesima bez obzira na cenu. Njegova uloga služi kao kontrast prema Bronsonu i Mifuneu, što dodatno naglašava kulturne tenzije koje film istražuje.

Preporuka

share

share