Late Night with the Devil [2023]
Hajp je, naravno, bio prevelik, kao i inače što biva kad jedan film predugo vremena provede na festivalima, gde su i publika i kritičari daleko naklonjeniji i spremniji da zažmure na jedno oko pred svačim što iole prebaci prosek, makar i za dlačicu, pa ga napumpaju do remek-dela ako bar malo nije loše. Konkretno, ovaj film je duže od godinu dana išao po festivalima i gradio hajp: ja sam ga tražio još za prošlogodišnji Slaughter Fest, i nisu mi ga dali zato što su hteli da evropsku premijeru imaju na nekom većem, jačem festivalu od doljevačkog.
Dakle, LATE NIGHT WITH THE DEVIL je jedan gledljiv, uglavnom prijatan filmić, u kojem su dobre i loše stvari promućkane tako da to sve deluje sasvim Ok ako se ne zamarate naročitim razmišljanjem i analizom. Fino je dok traje, a kad zbrljekne kraj, odmah krene špica, i onda, šta sad, tu smo gde smo…
Dobra je fora sa Đavolom (tačnije, jednim od nižih demona) koji se pokazuje, iz jedne opsednute devojčice, tokom nekakvog drugorazrednog tok šoua krajem 1970-ih, jer đavo je šoumen, voli reflektore i da se pravi važan; odlična je, vrlo jeziva ta devojčica; glavni lik, Dustabanlijan, solidno nosi film; epoha je ubedljivo rekreirana na mikro-planu (kostimi, frizure); ima tu solidne napetosti, neizvesnosti, hintova, pa na kraju i (inkongruentnog) spektakla…
Međutim! Očigledno je da je oduševljeni narod pregladneo za dobrim hororom kad je spreman da zažmuri i na neke prilično nezanemarljive probleme i proglašava ovo izuzetnim, genijalnim filmom, a on je daleko od toga. Šta ovde nije dobro?
Logika zapleta: zašto bi se đavo uopšte ukazivao pred višemilionskim auditorijumom – i šta je na kraju time postigao.
SPOJLER: što je POBIO neke grdne ljude? Sva poenta tog Zavodnika je – da zavodi ljude, da im uzima DUŠE, a ne ŽIVOTE (tela).
A ako je u preokretu otkriveno da nije đavo pobio ljude, nego Rastamalkijan, opet mi je to – na vr’ brdo za kašiku pilav. Onoliki spektakl i akcija, da bi smestio apsu/ludaru JEDNOM liku da najebe? Pa što je on toliko bitan? Šta se postiglo time?
Nedosledna forma: faund futidž samog šoua svako malo se secka pauzama, u kojima gledamo snimke koji definitivno nisu „faund“; a pred kraj i ono što deluje da je faund SPOJLER zapravo nije faund nego je prikaz iznutra onoga što se javlja Mastablastijanu.
Plus, možda sam u manjini, ali meni je neubedljivo delovao i ritam izlaganja i ponašanje našeg voditelja, Dastinmalkijana: toliko je spor i nevešto, ne-profi vodi razgovore da teško da bi opstao i na TV „Hepi“, a kamoli na američkoj televiziji, gde su barem 1970ih postojali neki standardi.
Zatim: devojčicu je trebalo više i bolje upotrebiti; fenomene i manifestacije posednutosti originalnije prikazati; masku njenog lica osmisliti bar malo manje derivativno u odnosu na Lindu Bler; činjenicu da to ide na televiziji i to pred živom publikom trebalo je više i bolje upotrebiti; baš kao i period (zašto se ovo zbiva pre 50 godina? i zašto niko od učesnika ne pravi ni najmanju referencu na THE EXORCIST, koji je u to vreme vladao kao vodeći kulturni fenomen?);
Možda se moglo i nešto originalnije naći nego ta storija sa „prodajom“ žene na samrti radi popularnosti, a taj kraj, s VFX pirotehnikom koja baš žestoko odudara od dotadašnje estetike (iako lepo izgleda – ali kao da je iz nekog drugog splajsovanog filma), i taj twist, pa, meh… rekoh već gore.
Sve u svemu, zabavno za nezahtevne, ali prilično nedomišljeno i nedorađeno za probirljive – mada, definitivno gledljivo, na ovu horor sušu.
Recenzija filma preuzeta sa Cult of Ghoul.
