Aferim! [2016]
Jedno od prijatnih iznenađenja koje je kinematografija mogla prirediti ove godine. Film Radu Jude, reditelja rumunskog "novog talasa", osvojio je žiri na Berlinalu i zasluženo odneo Srebrnog Medveda. Ovog puta, inspiraciju je našao u prošlosti, zamenivši urbane blokove širokim kadrovima prirode a moderne teme zaostavštinom iz prošlosti kada je ropstvo Roma u Rumuniji bilo normalno i uobičajeno dok nije ukazom ukinuto sredinom XIX.veka.
Radnja filma podseća na krosover klasičnog vesterna i "roud" filma. Uspešan recept je - "nije poenta u cilju već u samom putovanju."
Žustri rumunski žandar, Konstandin, unajmljen od strane lokalnog plemića, kreće da vrati odbeglog roba jer je učinio neoprostivu grešku. Konstadin u poteru vodi i svog sina od 17 leta koji ima ulogu njegovog zamenika (paralela na vestern - šerif i zamenik). Radnja je smeštena po bespućima regiona Valakije (Rumunija), sredinom XIX veka, naravno, pre ukidanja ropstva Roma na tim prostorima, kako sam ranije pomenuo.
Od samog početka, njihovo traganje je prošarano nametljivim tonom starijeg Konstandina i njegovim kontinuiranim, mračnim opaskama na račun nacija koje su, u to vreme, rastrzale zemlju, svaka na svoju stranu. Radi pojašnjenja, radi se o imperijalističkim natezanjima između Austrije, Rusije i Turske.
Aferim! (po turskoj reči koja ima značenje "Bravo!) je, po svojim performansama, istorijski film sa svojim korenima u nepresušnim i neprolaznim temama. Pored Jude, koji je ujedno i pisac scenarija, vredi pomenuti novelistu Florina Lazareskua sa čijom je saradnjom film skrenut sa totalnog mračnjaštva u zabavu i prihvatljiv soc-realizam.
Što se samog snimanja tiče, film je daleko od nekog malog projekta i jedan je od filmova sa jačim budžetom i velikom ekipom koja je radila na samoj realizaciji filma. Neke od masovnih scena pamtiće se kao veoma upečatljive, sa velikim brojem statista i pogotovu životinja. Sve je snimljeno u crno-beloj tehnici na 35mm filmskoj traci.
Glavni fokus filma ne leži u kritici društva koje je dopuštalo ropstvo već je više u pronalaženju suštine problema. Povezujući prošlost i sadašnjost, svako se može odrediti, shodno tekstu koji glavni likovi interpretiraju, na skali odnosa prema rasnoj i bilo kojoj drugoj netrpeljivosti. Tekst i dijalozi su specifična veza između kreatora filma i gledaoca. Kako nema mnogo tragova o tadašnjem načinu izražavanja i govora, scenario je satkan od mnogo istorijskih tekstova i dokumenata jer, po izjavi samog reditelja, "bilo je poštenije to tako odraditi nego pisati iz glave". Upravo ta veza, taj odnos, između razmišljanja kroz jezičko izražavanje i specifičnog socijalno-realističnog okruženja ključ ovog filma. Očekivana kulminacija putovanja oca i sina i test svega što čini njihova bića dešava se na samom kraju. Neke posebne katarze nema sem degradacije priče na onu, tipično očinsku sa željom da njegov sin "postane čovek".
Zaista sadržajan i veoma pažljivo sklopljen film, sjajne režije, scenografije i dijaloga. Nadam se da ćete, kao i ja, biti puni utisaka nakon projekcije.
