The Ark [2023]
SyFy tv kanal je dobro poznat ljubiteljima fantastike. Među igranim programom, za koji se može reći da je originalno njihov, ima zaista izuzetnih ostvarenja poput tv serije “Battlestar Galactica” (svežiji serijal, ne onaj sa kraja 80ih), koja je svakako jedna od najboljih naučno fantastičnih serija ikad snimljenih, a zatim tu su i “Sliders”, Star Gate serijali, “Defiance”, “Eureka”, “Dark Matter”, “Killjoys”, prve tri sezona “The Expance”, zatim nova i odlična “Resident Alien”.
Neke od ovih tv serija su zaista odlično producirane, poput “Battlestar Galactica” ili “The Expance”. Obe ove tv serije spadaju pod žanr “space opera”, što naravno povlači sa sobom mnogo novca da bi sve izgledalo kako treba, jer je žanr naučne fantastike, posebno space opera, nešto što prilično zavisi od vizuelne komponente. Tako recimo “Dark Matter” ili “Killjoys”, bile su primetno slabije produkcije od prvih navedenih, ali i dalje sasvim pristojne.
Ovogodišnja “The Ark” spada u tu kategoriju,. “The Ark” ima zanimljiv početak, stotinak godina u budućnosti, čovečanstvo je potpuno zasralo planetu, tako dan nam na njjo više nema opstanka. Izvesni tech milijarder smislio je princip međuzvezdanog putovanja, isprojektovao ogromne svemirske arke koje bi koloniste trebalo da odvedu na duga svemirska putovanja ka potencijalnim planetama adekvatnim za ljudski život.
Radnja kreće upravo na jednoj takvoj arci, gde se zbog nepoznate nesreće posada broda počne buditi iz krio sna, samo da bi par momenata kasnije ukapirali da im životi vise o koncu i kroz veoma napetu i akcijom nabijenu epizodu određen broj članova posade uspeva da se dokopaju sigurnog dela svemirskog broda, samo da bi trenutak kasnije shvatili, da je većina posade, i pri tome su gotovo svi oficiri, osim tri najniža poručnika, nastradali tokom nesreće. Ono što sada stoji pred ovim mladim ljudima, jer svi preživeli su upravo veoma mladi ljudi, je da se organizuju kako znaju i umeju, i prežive sve probleme i nedaće koje svemir postavi pred njih.
Kod naučno fantastičnih serija, vizuelna komponenta je nešto što odmah upada u oko. Kao što sam na početku pomenuo “The Ark” se može smestiti u onu kategoriju, u kojoj su recimo “Dark Matter” ili “Killjoys”. Očigledno je da produkcija nije ni blizu vrhunskih naučno fantastičnih serije koje imamo prilike sada da gledamo, poput onih iz “Star Wars” ili “Star Trek” franžize, ili čak već pomenutih “Battlestar Galactica” ili “The Expance”, ali za jednu svemirsku operu scenografija, kostimografija je taman toliko prihvatljiva da ne odbija na prvi pogled. Kompjuterske animacije su malo ispod proseka, barem na samom početku ali kasnije i taj aspekt postaje bolji.
Ono što je mene najviše iznenadilo, nakon prve epizode je ono što sam video na kraju odjavne špice. A to je, da je ova tv serija delom potpomognuta od strane ministarstva kulture Republike Srbije. Naime “The Ark” dolazi od produkcijskih kuća Electric Entertainment i Balkanic Media, koje stoji iza tv serije “Outpost” koja je otprilike u svemu pandan “The Ark”, samo u žanru epske fantastike.
“Outpost” je od svoje druge sezone bio sniman u Srbiji, što je dovelo do priličnog broja domaćih glumaca u epizodnim ulogama, ali i, bar meni, iznenađujućeg skoka u kvalitetu, posebno u oblasti scenografije i kostimografije, pa i glume. Neki od glavnih likova iz “The Ark” (Reece Ritchie) glumio je i jednu od glavnih uloga u “Outpost”.
“Electric Entertainement” je produkcijska kuća koju je osnovao holivudski veteran Dean Devlin. Iza njega su blockbasteri poput “Star Gate”, “Independence Day”, “Universal Soldier”, “Godzilla”. Iako je tokom karijere učestvovao u mnogim tv projektima “The Ark” je prva u kojoj je Devlin, kreator, scenarista, producent i jedan od režisera.
I njegovo iskustvo u kreiranju veoma zanimljive i napete radnje se itekako oseća u “The Ark”. Upravo taj razvoj narativa je i najbolji aspect ove tv serije. Radnja ima veoma dobru dinamiku i tok, ne postoji osećaj da razvučenosti ili nepotrebnih detalja, te nas na kraju epizode sačeka nas po neki "cliffhanger" zbog koga jedva čekamo da odgledamo sledeću epizodu.
Razvoj likova je sasvim odgovarajući za svemirsku operu, kako karaktera ima puno, upoznavanje sa njima ide lagano, na momente čak i sporo, dok im se u poslednjih par epizoda ne dozvoli da se malo razmahnu i dodaju malo dubine.
Glumačka ekipa uglavnom je sastavljena od mladih glumaca, koje nismo imali prilike da gledamo u nekim zapaženijim ulogama. Među njima ima i onih kojima su, barem po IMDB-u ovo prve ozbiljnije uloge u karijeri. Drugo što veoma brzo zapadne za uvo je akcenat pojedinih aktera, što pak dolazi od činjenice da su u najvećem delu epizodnih uloga uglavnom mladi glumci sa ovih prostora. Kako je priroda posade multinacionalna, od njih očigledno nije zahtevano da porade na akcentovanju engleskog jezika.
U jednim od najzapaženijih uloga su i Tiana Upcheva kao glavni inženjer Eva Marković, i Pavle Jerinić kao Felix Strickland, koji nisam prepoznao kao srpske glumce (mada sam oboje prepoznao iz tv serije “Outpost”). U epizodnim ulogama imamo prilike da vidimo i Jelenu Stupljanin i Anu Sofrenović, ali i još puno mladih srpskih glumaca koji su se snašli u žanru, koji do sada nije bio prisutan u domaćoj kinematografiji.
Ono što pak malo “kvari” utisak, je traljavost u samom scenariju, tačnije u pokušaju da se rešenja nekih problema prikažu kroz neka tehnička i naučna objašnjenja, kao i u nedostatku logike u pojedinim situacijama, kao i poptunog nepoštovanja fizike ili prirodnih zakona. Ovo drugo, pa ipak je ovo SyFy i naučna fantastika, te se ne može baš uzeti previše za zlo ako postoje situacije koje deluju pomalo naivno ili neverovatno. Onaj prvi pomenuti nedostatak, je recimo u “Star Trek” ostvarenjima urađen na veoma dobar način, gde gledaoce zatrpaju nekim naizgled tehničkim, naučnim pojmovima i izrazima, koji nemaju ama baš nikakvog smisla, ali čine da akteri izgledaju veoma pametno i napredno, dok u “The Ark” taj deo ne deluje toliko ubedljivo, ponajviše jer pokušavaju da koriste tehničke pojmove, koji nekom ko ima osnovno poznavanje moderne tehnologije može da zvuči poznato, ali su često ti pojmovi pogrešno upotrebljeni, te se stiče utisak da akteri tehničke probleme rešavaju na nivou časova opšte tehničkog obrazovanja u osnovnoj školi.
“The Ark” je svemirska opera, koja se ne može svrstati u "prvu ligu" ovog žanra, ali donosi zanimljivu priču koja je izvedena na jedan pristojan način. Ono što mene lično, mnogo više privlači je što imam prilike da pratim jedno naučno fantastično ostvarenje koje je dobrim delom stvoreno u Srbiji.
