Tirza, Arnon Grunberg

 

Čitajući “Tirzu”, imala sam osećaj da Grumberga mogu svrstati negde između Kucija i Frenzena, između “Sramote” i “Slobode”, uz Kucijevo umeće pisanja i Frenzenovo savršensvo konstruisanja porodice i njihovih ludih i ekscentričnih likova. S tim što je Grunberg postavio ludost na jedan sasvim viši nivo, na nivo Jergena Hofmestera, upamtite ovo ime, jer sličnog lika u literaturi nećete skoro naći.

Jergen je germanista, pripadnih srednjeg staleža bele rase, koji živi u najekskluzivnijoj ulici Amsterdama-jer to je merilo uspeha, koji malo govori-jer to je merilo pristojnosti-koji svoju obožavanu ćerku Tirzu vozi na časove violončela i plivanja, dok je uspavljuje čitajući joj nihiliste-jer to je merilo dobrog oca i dobrog odgoja. U porodici Hofmester postoji još i starija kći-Ibi, koja je pobegla što dalje, tačnije u Francusku, postoji još i supruga, koja je pobegla tražeći ljubav, i koja se na početku romana vraća kao što se oterana životinja vraća svom prvom vlasniku. Postoji i podstanar, koji je zaseban entitet kroz čije prisustvo autor fino tumači pojmove posedništa i podposedništva.

Preporuka

share