Film "The Fury of a Patient Man": Izuzetan triler o osveti
Ono u šta će se pretvoriti Jose (Antonio de la Torre), kojeg na početku vidimo kao prosečnog čoveka kakvog svakodnevno možemo sresti u svojoj omiljenoj birtiji, gotovo pa je nezamislivo. I neće imati milosti prema nikome ko mu se nađe na putu.
Njegova žena je ubijena tokom pljačke zlatare, a Jose je i dalje živ samo iz jednog, jedinog razloga - osvete. Naplata računa onima odgovornim za smrt njegove žene jedino je što ga vuče dalje, a Jose je svoj plan brižno isplanirao. Inače, on dosta vremena provodi u bolnici pored svog oca koji leži u komi, u svom stanu i za kompjuterom, te posećuje bar koji drže Juanjo (Raúl Jiménez) i Ana (Ruth Díaz), brat i sestra umornih, gotovo izmučenih lica, a Jose sa Anom započinje vezu dok je njen muž u zatvoru. Na početku, u prvim scenama, saznajemo da je njen muž bio deo ekipe koja je pljačkala zlataru, tačnije bio je vozač automobila sa kojim su trebali da pobegnu, a nakon što bude pušten iz zatvora, Jose će preko njega pokušati saznati ko su banditi sa kojima je išao u pljačku. Ono što sledi je klasičan triler osvete, ali urađen vrhunski. To su prepoznali i španski filmski kritičari, odnosno nacionalna akademija za film dodelivši mu četiri nagrade Goya, za najbolju debitantsku režiju, najbolji debitantski scenario, najbolju sporednu ulogu (Manolo Solo kao sitni kriminalac Santi), te onu glavnu za najbolji film, uz još pregršt nominacija, a film je debitovao u sekciji Horizonti, na festivalu u Veneciji, gde je glumica Ruth Díaz osvojila nagradu.
Film "The Fury of a Patient Man" deluje kao delo vrlo iskusnog autora. Raúl Arévalo, međutim, to nije, odnosno nije još. On je, pre svega, glumac kojeg se možda sećate iz španskog filma "La isla mínima" (2014), u kojem je glumio detektiva, i ovo mu je tek prva režija. Njegova ambicija je navodno oduvek bila da režira, i on tvrdi da je pažljivo proučavao zanat - moglo bi se reći strpljivo, pa je možda to razlog zašto ovaj film tako ispravno funkcioniše. Njegov ko-scenarista David Pulido je takođe debitant, ali ni to se ne primećuje, jer obojica ovde rade zaista izvanredan posao. Antonio de la Torre, jedan od najboljih, ako ne i najbolji španski glumac trenutno, dolazi kao šlag na tortu.
Ova kombinacija trilera i drame jedan je od onih filmova koji gledaoca drži prikovanim za ekran od prvog do poslednjeg minuta i nema tu ni sekunde praznog hoda. Od samog početka film udara ravno u glavu, a Antonio de la Torre, u ulozi naizgled mirnog i povučenog čoveka koji je pre nekoliko godina ostao bez trudne žene, prosto blista. Jose ne deluje kao neko koga se treba plašiti, možemo ga čak opisati i kao „nespretnog" i pomalo „izgubljenog" čoveka, ali samo dok ne uzme pušku u ruke. Sporedna glumačka ekipa je takođe sjajna, imamo nekoliko kompleksnih i zanimljivih likova, a svako od njih ima bitnu ulogu u filmu. Radnja je smeštena na periferiji Madrida, a lagano jeziva atmosfera je prisutna zbog polusveta koji vidimo.
Nekoliko reči o pljački. Pljačkaši ne samo da su uspeli da dobiju ono po šta su došli, nego i snimci CCTV-a ne služe policiji da prepoznaju bilo koga od njih jer su tokom pljačke nosili maske. Snimatelj Arnau Valls Colomer celu tu scenu snima sa zadnjeg sedišta automobila, i to drhtavom kamerom iz ruke: nervozan vozač sedi za volanom automobila parkiranog ispred zlatare i čeka da njegovi ljudi obave posao. Ubrzo iz zlatare izlaze trojica maskiranih pljačkaša i čovek koji pokušava da ih zaustavi. Oni ga udaraju i nastavljaju da beže, ali ne uspevaju da stignu do automobila pre policije, pa se razilaze pešice dok policija juri automobil, uspeva da ga sustigne, savlada i uhapsi vozača, odnosno Aninog muža. Nakon hapšenja, njen muž Curro (Luis Callejo) provodi osam godina u zatvoru, ali posle pola sata on je već napolju. Dakle, tu scenu pljačke vidimo odmah na početku, nakon čega film samo nakratko uplovljava u mirnije vode.
Jedna ključna scena odigrava se u bokserskoj sali, mesto znoja i patnje koje se pojavljuje kao metafora za svet koji Arévalo prikazuje. Jose nije loš čovek, nego dobar čovek koji je odlučio da bude loš. Kada se Joseova osvetnička mašinerija pokrene, teško da će ga išta zaustaviti u onome što je naumio. Najveći kvalitet filma "The Fury of a Patient Man" je to što ne oponaša nikoga (nije snimljen u američkom stilu), ne pridržava se „pravila“, nego nameće svoja.
Uprkos tome što možda i najpoznatiji španski filmaš u poslednjih tridesetak godina Pedro Almodóvar polako gubi ritam i izbacuje uglavnom osrednja ostvarenja (izuzetak je tek "The Skin I Live In"), nema zime za španski film jer se poslednjih godina pojavljuje niz novih mladih snaga. Tu bez dileme spada i Raúl Arévalo, koji za sada nema najavljen nijedan film u kojem će se naći iza kamere, ali svakako ima vremena za još neku sličnu dobru priču.
Autor: Marko Jovanović
