Život u savremenoj distopiji
Tekst, Dimitrij Gluhovski
Ova knjiga je, sasvim slučajno stigla do mene kao i priča o njenom autoru koja je više nego interesantna. Dimitrij Gluhovski je ruski pisac i novinar, rođen 1979. godine, koji je vec sa 18 godina počeo da piše knjigu „Metro 2033“, i sam, u inat izdavačima, kao neku vrstu eksperimetna, rešio da svoju knjigu nesebicno deli na internetu. Procenjuje se da je knjigu online pročitalo oko 2 miliona ljud, po njoj je trebalo da bude snimljen film i nastala je istoimena, planetarno popularna kompjuterska igrica. Interesantan podatak mi je bio i taj, da je knjiga na internetu ostala dostupna i besplatna i onda kada je pocela da se štampa u pisanoj formi. „Metro 2033“ nisam čitala jer uvek malo zazirem od naučno – fantastičnih distopija, ali sada posle ove pročitane njegove knjige, sigurna sam da Dimtrije Gluhovski ima šta da kaže (i to glasno) i da ćemo se tek družiti, o kom god žanru da je reč.
U ovoj knjizi, dotiče se Gluhovski, starog pitanja zločina i njemu adekvatne kazne. Stara tema, prikazana na savremen način. Zajedno sa glavnim junakom (ili antijunakom) mi prolazimo kroz mrak savremene Moskve. Ulazimo u svet kriminala, dilera i korumpirane policije. Moglo bi se reći da se ovde radi o jednom dobrom trileru, i ne bi se pogrešilo. Ali isto tako nije greška ni reći da je ovo jedan odličan psihološki roman, napisan britko i inteligentno, koji nam ispod površinske priče o nesnađenom mladiću željnog osvete, donosi i priču o strahotama naše svakodnevnice, o otuđenosti i o životima spakovanim u mobilne telefone.
Gluhovski nam daje odgovor na pitanje – šta sve može da se desi kada se neko nepozvan dokopa te male sprave? Može da počne da odgovara na naše mejlove, izjavljuje ljubav cvrkutavoj devojci, koju posmatra kao svoju, da se u naše ime miri sa našim roditeljima (jer nije lepo svadjati se sa majkom), može povlačiti konce i bitne životne poteze, uticati na tuđe živote i to jednim prostim slanjem sms poruke, dok se niko od bliskih ljudi i ne pita ko je zaista iza njih.
Stavljajući našem glavnom junaku Ilji, telefon njemu najomraženijeg čoveka u ruke, autor ga istovremeno stavlja i u središte života te osobe. On ulazi u njegovu svakodnevnciu tumačeći prepiske, gledajući snimke i fotografije i malo po malo sve to postaje i Iljin svet, možda jedini koji ima. Ilja rasvetljava pozadinu svih poteza i skrivene porive, i donekle tom omraženom čoveku nalazi i neku vrstu opravdanja.
Pitaćemo se tokom čitanja, ko je nevina žrtva a ko je krivac, i bićemo svedoci toga kako se lako te uloge menjaju. Gluhovski, može se reći, i filozoski razmatra postoji li opravdana mržnja, da li su posledice dela koje iz te mržnje proizilaze dopustive i koje su razmere mržnje uopšte. A ako se čitajući zapitamo šta se desi kad se mržnja i savremene tehnologije uzmu ruku pod ruku, ne možemo pobeći od istine da jednu gadnu distopiju već živimo.
Odličan, odličan roman!
Članak preuzet sa portala Book Hub.
