Spajanje nespojivog
“Osam detektiva”, Aleks Pavezi
Aleks Pavezi nudi nam ne baš svakidašnje čitalačko iskustvo. Prava poslastica za ljubitelje intrigantnih zapleta Agate Kristi, gotovo je i omaž ovoj slavnoj kraljici krimi žanra.
Osam detektiva objavila je IK Laguna i nalazi se na vrhu njihove top-liste kriminalističkih romana, a autor Aleks Pavezi dobio je i nagradu Amazona, Capital Crimes Reader Award, za najbolji roman prvenac.
Kako je moguće tako uspešno isprepletati nespojivo? Kako se jedna egzatna nauka, dakle sa svim svojim zakonitostima i pravilima, prožima sa apstraktnošću, sa umetnošću, čulnom i mislenom ekspresijom čoveka koja nema granice? Da li je tamniči, baca u okove i srozava sa izmaštanih nebesa u patos sveukupne racionalizacije?
Teorija skupova i Venov dijagram
Autor uz pomoć teorije skupova i Venovim dijagramom predstavlja sve postulate jednog krimi romana i objašnjava njegove funkcije uverljivo ilustrujući primerima kroz sedam priča. Za jednu krimi priču možemo reći da je uspela tek pošto utvrdimo da sadrži sve elemente jednačine, odnosno osobine žanra. Po Paveziju, u svakoj misterioznoj priči o ubistvu postoji bar jedna nepoznata (X) i to je najčešće krivac, zločinac, neko za kim tragamo.
Da bi jednačina uspela, priča mora sadržati brojne konstante: pre svega žrtvu, zatim osumnjičenog i detektiva. Interesantno je što broj pojedinačnih činilaca jednačine može da varira, a može biti i samo po jedan (osumnjičeni, detektiv ili žrtva). Ako bar jedan činilac izostaje, krimi priča ne postoji kao takva. Pavezi za svaku postavljenu jednačinu (sa bar jednom nepoznatom) daje ilustraciju u vidu jedne priče. Da bi se matematički ispratile sve kombinacije i verovatnoće koje književnost može da ponudi, na kraju ćemo naći obrte za svaku od sedam ispričanih priča.
Matematika u službi rešenja zločina
Osma priča je okvirna priča, koja je takođe potkrepljena matematičkim kombinacijama, i koja na kraju dobija čak tri obrta, gradacijski poređana po relevantnosti, a svakako i po jačini efekta koji izazivaju. U prvom obrtu čini se da drama dostiže svoj vrhunac tako što prevarant biva prevarom otkriven. Umesto brzog završetka, nastupa drugi obrt, ali ima efekat hlađenja i otkriva nam se nešto što smo već odavno predosećali u pauzama između sedam detektivskih priča, dok smo ih sa glavnim likovima analizirali i možda se pomalo i gubili u matematičkim zakonitostima. Treći obrt zasigurno je najefektniji i kruniše celokupnu storiju neverovatnim, jezivim otkrićem, koje ni najiskusniji čitaoci krimi romana ne bi mogli da pretpostave da je moguće.
Na kraju se ipak zapitamo, da li je matematika kadra da isprati svu veličanstvenost književnosti i slobodu koju ona nudi pri stvaranju? Da li može baš sve zakonitosti života da predvidi i predupredi ili ponešto treba da ostavi osećanjima, intuiciji i lepoj pisanoj reči? Svakako, može da pokuša.
Članak preuzet sa portala Book Hub.
