“Gvozdena zavesa”, Vesna Goldsvorti
Ćerka potpredsednika partije i visokog funkcionera stranke, uticajnog revolucionara i borca protiv okupatora, sve je samo ne uzorni naslednik stavova porodične ideologije koja je okružuje. Živeći pod stalnim prismotrom nevidljivih i moćnih ljudi koji brinu o bezbednosti i ugledu druga Urbanskog i njegove porodice, osećajući njihove produžene prste na svakom koraku, ćerka asketski strogog komunističkog borca, u ovom romanu želi apsolutnu slobodu za sebe, nepomućenu strogom komunističkom disciplinom.
Ono što počinje kao mladalački, prkosni bunt protiv roditeljskog sistema vrednosti, u knjizi „Gvozdena zavesa“ pretvara se u duboku, snažnu i gorku analizu odnosa Istoka i Zapada. Hladni rat između bezličnog komunizma i darvinističkog kapitalizma nastavlja se u kulturi, temperamentu, nasleđu i politici, vrlo intenzivno i u ljubavi. Hladni rat je ovde mnogo stariji od zvaničnog i, čini se, trajaće beskonačno. Gvozdena zavesa se u romanu Vesne Goldsvorti nikada nije podigla, niti će.
Revolucija jede svoju decu
Milena Urbanski uživa brojne privilegije kao ćerka čuvenog Urbanskog. Iako nijednom prilikom Vesna Goldsvorti nije napomenula koja zemlja je u pitanju, niti koji je grad u pitanju, jasno prepoznajemo konture naše zemlje i našeg glavnog grada.
Reakcionarno ponašanje mlade Urbanske kao da je poisteklo iz koktel-gena majke, labilne operske pevačice Gerdtrude. Posećivanje anti-državnih umetničkih performansi, ismevanje stražara, studiranje engleskog jezika u zemlji u kojoj svi uče ruski, sve su to posledice očiju uprtih u slobodnu Evropu, u život bez ideologije i stega, u kojoj svako može da bude ono što jeste, u kojoj svako ima slobodu izbora.
Sloboda izbora postavljena je kao vrhunski ideal, esencija našeg postojanja. Bez nje nisi čovek, nema te. Sloboda izbora dovela je Mileninog dečka Mišu do metka lutalice, ali nam i u jednoj intenzivnoj, dramatičnoj sceni pokazala kako se kalio čelik u našoj glavnoj junakinji i čije gene ona tako upečatljivo nosi.
Susret sa Džejsonom i potom njen prebeg u London pokazuju koliko snage i odlučnosti ima u njenom karakteru. Drska je i pragmatična kad treba da brine o potrebama svog engleskog Jasona, a opet dovoljno zanesena da veruje u snagu njegovog pesništva u potrazi za svojevrsnim zlatnim runom.
Dom je tamo gde je ljubav?
Dolazak u grad slobode i susret sa Englezima neće biti nimalo idiličan. Zamenivši salonsku raskoš istočnjačkog komunizma za memljive podrume londonskih zgrada, oštru, raznovrsnu klimu za vlažnu, mekanu, ostrvsku vlagu, zajedno sa Milenom počinjemo zbunjeno da promišljamo o viziji istoka i zapada i predrasudama koji jedni o drugima gajimo.
Kao neko ko dobro poznaje i jednu i drugu stranu, Vesna Goldsvorti nam je u živim i dinamičinim slikama pokazala sličnosti, ali još više kulturološke razlike u karakterima, običajima i nasleđu između zemalja istoka i zapada. To se najbolje ogleda u komunikaciji Milene sa Džejsonovim roditeljima u njihovoj kući na selu. Shvatanje identiteta, pripadnosti, uticaja na živote, mešanje u finansijska pitanja, data su u dubokom kontrastu sa onim kod kuće. Prezir njenih kada govore o Zapadu i potcenjivanje Engleza kad govore o Istoku, podvučen je kroz mnoge slikovite scene (na primer kada Milena govori o grejanju kod kuće i kad sa gađenjem shvata da oni misle da su svi tamo divljaci). Još na samom početku autorka kaže: „Umeo je da pogodi pravu žicu, da udovolji njihovoj želji da istovremeno osećaju kako su kulturni i puni vrlina.“ Kasnije će to kroz brojne primere samo produbiti.
Bez kompromisa
U pokušajima da pronađe posao u Londonu i na taj način obezbedi elementarnu egzistenciju i u birokratskoj zavisnosti zbog svog komunističkog porekla, jasno ćemo prepoznati scene iz Romana o Londonu. Na maestralan način autorka je uspela da čitaocu predstavi usamljenost glavne junakinje u stranoj zemlji, izdaju i hrabro nepristajanje na polovična rešenja i na mlaki kompromis ljubavne diplomatije. U ironiji samog kraja, u ironiji epiloga, možemo tražiti ključ za razumevanje ovog dela.
Gvozdena zavesa, koja je politički pojam razgraničenja dve nepomirljive političke ideologije, u romanu je simbol nepremošćenih nerazumevanja između dvoje koji su i pored međusobne ljubavi duboko uronjeni u svoje poreklo. Vesna Goldsvorti je ispričala jednu snažnu ljubavnu priču, dajući nam šansu da provirimo i sa jedne i sa druge strane gvozdenih kulisa, ironizirajući sa posebnim užitkom predrasude naprednog Zapada u razumevanju sigurno zaostalog Istoka.
Članak objavljen na portalu Book Hub.
