Ileni Mendel (Eleni Mandell) se rodila 1969. godine u Los Anđelesu. Kao petnaestogodišnja klinka, obožavala je pank grupu “X”, čije koncerte nije propuštala. Nakon što je izašla iz tinejdžerskog doba, odlepila je na Boba Dilana i Leonarda Koena, pa Rendi Njumena, a nešto kasnije još više na Toma Vejtsa. Zahvaljujući zajedničkom poznaniku, muzičaru Čak I. Vajsu, početkom devedesetih je čak i upoznala Vejtsa “koji je u realnosti još divniji nego na albumima” rekla je u jednom intervjuu. 

Vajs joj je bio velika podrška na početku karijere i jedan od najzaslužnijih ljudi što je sramežljiva Ileni skupila hrabrosti da 1999. objavi debi album “Wishbone”. Iako album nije postigao značajan komercijalni uspeh, zbog sirovosti njenih pesama, a i zbog činjenice da je često “visila” sa Vejtsovom ekipom po “gradu anđela”, kritika ju je nazivala “ženskim Tomom Vejtsom”.

Sledeća ploča “Thrill” bila je uspešnija, a singl “Pauline” bio je njen prvi hit. Bez obzira što su je i ovde poredili sa drugim muzičarima (Pi Džej Harvi na primer), Ileni je na njoj već počela da gradi svoj prepoznatljivi stil dame bez dlake na jeziku, koja se podjednako snalazi u rokerskim pesmama, ali i onima koje crpe uticaj iz bluza i džeza. Te 2000. godine kada je “Thrill” objavljen, časopis “Njujorker” je nazvao Ileni “najboljom muzičarkom koja nema ugovor sa velikom diskografskom kućom”.

Eleni Mandell
I Can See the Future
Yep Roc Records / 2012

Preporuka

share
share