Tendencija zahuktalog fabrikovanja prijemčljivosti i sve besomučnijih krosovera nekad suprotstavljenih franšiza po principu korporativnih rutina koordiniranog "udružavanja', (a uvek) zarad svetog profita ponajbolji je pokazatelj kreativnosti i devastiranog deficita iste u kojem je beznadežno zagmacan Holivud zadnjih par decenija (na šta bezmalo toliko dugo privatno i ukazujem).
U takvom vremenima inflacije ideja usled forsiranja utemeljenih strategija "poslovanja" sa sigurnim varijablama cela ceremonija dodele Oskara koja jeste i oduvek je bila odraz u ogledalu koja sublimiše aspirativna strujanja u uticajnom Holivodu, već godinama, dakle - takođe, pokazuje slične simptome krize neinventivnosti sa blanjavim ukusom političke korektnosti u kojoj i nema mnogo mesta za umetnost, jer umetnost je nekonvencijalna, divlja, vulgarna, kurčevita, opasna, nasilna, smela, subverzivna, uznemirujuća, oslobođena i nepokorna.
To je dakle opšte poznato i to svi znaju.
Znaju i vrapci.
Šta je dakle u svetlu nedavnih događaja koji su uzdrmali javnost to što je bitno, i na šta valja obratiti pažnju?
Zamislite, ajde neka bude film o čoveku koji je proveo godinu u hiperbaričnoj komori (sa regulatorom pritiska doduše), izolovan od sveta, kako ga napokon ti-isti-incognito-oni oslobađaju i kažu mu: "ok, ti si faca i imaš svoj stav, svoj ukus i mišljenje, svoje afinitete i pravo na izbor. Evo ti internet na pet minuta, posle kojih moraš da nam nabrojiš pet od deset najboljih filmskih ostvarenja za prethodnu godinu iz koje smo te izopštili, ili te neće biti". Svakako, on ne zna ko su oni, niti kakve su im krajnje namere i preference...
Šta biste vi uradili da ste na njegovom mestu? Da li biste pozvali Miku/Peru/Žiku da vam preporuči neki film na brzaka ili biste konsultovali box-ofice gde nova Wonder Woman kida (a na drugom mestu je srceparajuća romantična komedija sa Ben Aflekom, recimo), ili biste bacili pogled na IMDB ranking listu sa sve-dominirajućim odlično ocenjenim Indijskim i Turskim filmovima i još po nekim prštećim Aquaman-om pride?
Ili biste uvidevši da je vrag odneo šalu obrisali dupe ličnim senzibilitetom i u pretraživač iskucali: O S C A R - best movie?
Činjenica da je Oskar manje-više najpouzdaniji brzi kursor za utvrđivanje najvrednijeg u godini(cama) za nama koji u najvećoj meri legitimizuje vrednosni kriterijum svojevrsnim hepeningom institucijalizovane autoritativnosti koje je sama po sebi u opozitu sa nametnutim social-network imperativima generalizovanja, uopštavanja, razvodnjavanja i relativizacije, ne isključuje mogućnost da se na datim smotrama na ivici kiča i (modnog) krika svakave svinjarije dešavaju, već se preče pomenuti konflikti podrazumevaju, priželjkuju i namerno ili ne - projektuju fabrikovanjem u nastojanjima nabudženijih parametara radi trending podilaženja sa početka teksta.
U kontekstu svega toga, postavlja se pitanje: vredi li se osvrtati za tricama i kučinama ili smo zaboravili da su filmovi tu jedini koji su bitni i to još od vremena Čarli Čaplina koji je pomogao da se jedna industrija pretvori u umetnost.
A baviti se tričarijama i misliti da je nedavni slučaj mnogo bitan jer je zaboga incident izolovan u vremenu i prostoru, ili možda nije, mego je indikacija za povećanje gledanosti, podseća me na nedavnu sliku sa ovih prostora, devojčice koja se drogira na klupi, koja je izmamila niz stupidnih komentara tipa: devojčica/nije devojčica, Bg/nije Bg, ispred škole/u parku, drogira se/nije sigurno, koka/spid, autentična/fotomontaža i slično, umesto da se fokus pažnje usmeri na pitanje narkomanije, dilera i njihove eventualne sprege sa državnim strukturama npr.
A pošto ga je izgleda stvarno šljisnuo, koliko je to zaista bitno, ako se posle svih tih decenijskih similarnih matrica: političkih progona, odbijanja da se primi/vraćanja nagrade, mimoilaženja, nepojavljivanja, nepojavljivanja pa pojavljivanja, nepravdi, lapsusa, preranih proglašenja, velikih iznenađenja, pa sve do historijskog selfija, zna da je sve to deo algoritamske trivije šoua, koji nas je ako ništa drugo, a ono udostojio smotre najboljih ostvarenja od strane ljudi kojima je kritičko arbitriranje profesija za koju su plaćeni oni, a ne neki šarlatani sa "mišljenjem".