Sexy Beast [2000]

Sexy Beast
Recorded Picture Company (RPC), FilmFour, Chronopolis Films
Režija: 
Jonathan Glazer
Scenario: 
Louis Mellis, David Scinto
Zemlja proizvodnje: 
UK | Spain
Jezik: 
English | Spanish
6.5
6

U sklopu repriziranja nekih starijih naslova čekirao sam Glejzerov rediteljski prvenac lascivnog naslova Sexy Beast. Radi se o filmu koji je pre petnaestak godina uleteo u renesansno evociranje gangsterskog neo noira, zajedno sa još par britanskih naslova, a koje je sve ukupno gledano veličanstveno 'pokopao' Gaj Riči sa svoja dva izuzetno zabavna i kreativna produkta Lock, Stock and Two Smoking Barrels i Snatch.

Za razliku do Ričijevih filmova, Glejzerov prvenac nije dobro ostario. Naravno, široj javnosti poznatiji kao režiser spotova bendova Massive Attack, Radiohead, Blur... Glejzer je ovde uleteo na njemu očigledno dragu teritoriju, ali se nije najbolje snašao.

Ritam Sexi životinje je isprekidan, i nema linearnost radnje koju zahtevaju noir filmovi. Početak obećava, ali se Glejzer ubrzo gubi u sopstvenoj želji da pomeša spotovsku estetiku i klasičnu dramu i saspens. Naravno, pad stene u bazen jeste memorabilan, ali nedorečen, i ubrzo biva potpuno zaboravljen ulaskom na scenu Bena Kingslija, koji od tog trenutka potpuno preuzima kontrolu filma od samog Glejzera.

Glumački krešendo Kingslija je u rangu najboljih performansa čuvenih filmskih zlikovaca sedme umetnosti. Njegova mimika, pokreti, pogled, jednostavno odnose sav šnjur, ostavljajući izuzetno malo prostora za razgibavanje Reju Vinstonu, koji kako tako pokušava da mu oponira, i pravi društvo u teatralnom boks ringu.

I to bi bilo otprilike to. Imamo par brzih kadrova, nekoliko zabavnih sekvenci, više nego smešnu scenu ubistva, i tragikomičnu egzekuciju pljačke. Sve je ovde toliko traljavo, da sam siguran da bi i Glejzer, da može, sve drugačije postavio danas. U prolog ne idu čak ni ekonomičnih osamdesetak minuta, jer je prostora za razvoj priče i manevar bilo. Žali bože veličina kao što su Ian McShane ili James Fox. Oni ostaju praktično neprimećeni epizodisti, a njihovo znanje neiskorišćeno.

Ko je fan ovog filmskog žanra može uživati u zabavnom filmčiću, ali ko je fan Glejzera, kao vrhunskog estete video spotova, neće ovde videti puno toga, osim propuštenu šansu da se napravi nešto malo kvalitetniji britanski proizvod.