Gunter Herbig
ex Oriente; music by G.I. Gurdjieff
BIS / 2019
8
8

Jedan od velikih mistika sa početka 20. veka, George lvanovich Gurdjieff, roden je u Aleksandropolu, na granici ruske Jermenije i Turske. Kao mladić putovao je na istok sve do Tibeta, Afghanistana i centralne Azije, u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. Obilazeći drevne hramove, Gurdjieff je učio od duhovnih učitelja i upijao je muziku sa svih mesta koja je posetio. 
Po povratku na Zapad, Gurdjieff je okupio grupu sledbenika, privučenih njegovom harizmatičnom licnošću, kako bi im preneo svoja učenja. Jedan od njih bio je pijanista i kompozitor Thomas de Hartmann, a rezultat jedinstvene saradnje između njih dvojice je više od 300 klavirskih komada. Gurdjieff bi svirao svoje melodije na gitari ili klaviru, a de Hartmann bi ih zapisivao, usklađivao i pružao minimalisticku pratnju. 
 
Gitarista Gunter Herbig je u mladosti otkrio filozofiju i muziku G.I. Gurdjieffa. Majka mu je kao tinejdžeru, u kritičnom trenutku za razvoj mladog uma, dala knjigu sa njegovim učenjima a prijatelj mu je poklonio traku sa klavirskim kompozicijama kada se preselio iz Nemačke na Novi Zeland, čime je ona postala svojevrsna muzička podloga za njegovo istraživanje nove domovine. Decenijama je negovao ideju da transkribuje ova dela za svoj instrument, ali tek kada je počeo da eksperimentiše sa električnom gitarom, pronašao je način kako da to učini.

Izbor transkripata na ovom LPju preuzet je iz Schott Musik International izdanja (Volume II - Volume IV) - kompozicija Gurdjieffa/de Hartmanna, dela koja potiču iz zamka Fontainebleau, 20ih godina prošlog veka. Volume II sastoji se od muzike saida i derviša i najkarakterističnije odražava muzički idiom Bliskog Istoka i utiske sa Gurdjieffovih putovanja u njegovim mladim godinama. Saidi se smatraju direktnim duhovnim potomcima proroka Muhameda i jako su poštovani u muslimanskom svetu. Iako ne postoji muzika koja im se može direktno pripisati, tri "Sayyid Chants and Dances" komada evociraju muziku mevlevskih derviša, koji koriste pevanja i plesove kao način da dosegnu ekstatično stanje.  Kompozicije iz Volume III odražavaju unutrašnja osećanja i duboku duhovnost G.I, one su njegove subjektivne ekspresije drugog sveta. Dok su "Prayer" i "Meditation" jasni, "Reading from a Sacred Book" podseća na saidski napev u kojem tremolo na pedali podržava lutajucu, neharmonizovanu melodiju, slobodnog ritma i improvizovanog stila. "As if the Stormy Years had Passed" i "The Resurrection of Christ" su duboko meditativne, misteriozne kontemplacije, koje se spuštaju do nivoa duše. Preostali transkripti preuzeti su iz dela Selected Works sa Volume IV. Fragmenti "The Struggle of the Magicians" skice su za balet na kojem su G.I. i de Hartmann radili u ranoj fazi svoje saradnje u Rusiji.
Ideja o izvođenju mistične muzike Gurdjieffa na električnoj gitari može, na prvi mah, delovati nedostojno. Ipak, u rukama Guntera Herbiga, majstora klasične gitare, ove kompozicije trepere novim životom. Verovatno je jedan od razloga to što je muzika koju je Gurdjieff svirao nastajala od ideja na akustičnoj gitari, koju je de Hartmann kasnije "prekomponovao" za klavir. Ipak, jasno je i da električna gitara poseduje boju i dinamiku koja pravilno prenosi dubinu i  meditativni kvalitet muzike. Mr G, kako su ga bliski sledbenici često, iz milošte, oslovljavali, sam je rekao: "Bez borbe, nema napretka i nema rezultata. Svako slamanje navika proizvodi promene u mašini." Gunter Herbig je uspeo da izbegne automatizam i da proizvede promenu. Učenje se prenosi dalje, do konačnog buđenja.