Killing Bono [2011]
„Killing Bono“ je priča od dva prijatelja iz srednje škole u Dablinu, krajem 70ih. Obojica su sanjali da imaju svoj bend, albume koje će prometni svet, koncerte pred desetinama hiljada ljudi, popularnost planetarnih razmera, svetske turneje, gomilu žena i sve ostalo što ulazi u opis posla rock zvezde. Samo jedan je sve to dobio. Prvi je Neil McCormick, drugi se zove Paul Hewson, poznatiji kao Bono Vox, a njegov bend je U2. Ovo je priča o "looseru".
Film je adaptacija romana Neil McCormacka „I Was Bono’s Doppelgänger”. Često imamo prilike da gledamo filmove, koji nam slikaju težak put muzičara koji je na kraju krunisan uspehom. E pa “Killing Bono” donosi poptuno suprotnu priču. Sudbinu najvećeg broja muzičara, kao što sam autor kaže 99% procenata onih koji ne uspeju u poslu.
„I Was Bono’s Doppelgänger” , kao i film “Killing Bono” delom je autobiografsko delo, koje je malo žačinjeno određenim detaljima, i prvo ćemo pomenuti upravo njih. Na početku najvažnije je reći da McCormick, nikada u stvarnom životu nije planirao ili želeo da ubije Bono Voksa. Malo je verovati da nije bio ljubomoran na njegov uspeh. Jednostavno, tako nešto je veoma teško, kada vas sa svih strana bombarduju slike i priče o uspehu i životu vašeg školskog prijatelja.
Slike onog života o kojem ste zajedno maštali u detinjstvu. Pa ipak, Neil McCormick i Bono Vox su i dan danas dobri prijatelji, nikada nisu ni prestajali da budu, ali opet o njihovom odnosu saznaćete u samom filmu. Još važnija neistina, oko koje se mnogo toga vrti u filmu je prepostavka da je Neil McCormick, koga u filmu glumi Ben Barnes, zabranio Bono Voxu (Martin McCann) da za stalno primi u bend njegovog rođenog brata Ivana (Robert Sheehan). Istina je da je Ivan na samom početku benda, koji će kasnije postati U2 bio gitarista, ali sa njima nije ostao jer je u tom trenutku imao samo 13.godina, par godina mlađi od ostale četvorice. Kada je bend počeo da svira po pubovima, njenu nije bio dozvoljen ulazak u iste.
Posebno zanimljivi detalji filma su izvesni istorijski momenti, koji iz prve ruke slikaju početke benda U2, poput oglasa za članove benda na školskoj oglasnoj table, koje je postavio bubnjar Larry Mullen Jr (Sean Doyle), zatim scena sa probe u Larryjevoj maloj kuhinji, pri čemu on svira bubnjeve sedeći na samim vratima, sa stolicom napolju a bubnjevima unutra, kao i još par njih koje je McCormick, kao lični svedok verno preneo.
Ali “Killing Bono” nije film o uspehu benda U2. Ovo je pre svega omaž svim onim muzičarima koji nisu uspeli. U slučaju braće McCormick to se može pripisati gomili loše sreće, ali takođe i seriji veoma loših odluka.
Ako pak malo proguglate pronaćićete video spot benda YEAH! YEAH! iz 1981.godine i kao i dva snimka, jedan video i jedan nastup sa televizije benda Shook Up!, iz 1987.godine sa kojim su braća McCormick postigli i najveći uspeh, pa sami zaključite da li su njih dvojica zaista imali dovoljno talenta i kvaliteta da uspeju u muzičkoj industriji.
Muzika koja se u ovom filmu prepisuje braći McCormick nikada nije bila deo njihovog repertoara i komponovana je za potrebe filma. Kako me je zaintrigiralo da li je zaista Ben Barnes pevao u u ovom filmu, pronašao sam na YouTube-u gomilu snimaka koji su me prilično iznenadili. Ne samo da Ben Barnes ima fantastičan glas već je i vrlo svestran muzičar i veoma se dobro snalazi za klavirom, gitarom i bubnjevima, na osnovu klipova koji se mogu pogledati.
Odlična glumačka ekipa je još jedan od aspekata koji ovaj film čini zanimljivim i kvalitetnim ostvarenjem. Pored Bena Barnesa i Roberta Sheehana koji važ za jedne od najboljih britanskih glumace svoje generacije, imamo i Martina McCanna za koga sam Neil McCormick kaže da je bolji Bono od samog Bonoa, kao i legenda britanske glume Pete Postlethwaite-a kome je ovo bio i poslednji film u životu.
Neil McCormick je veoma uticajan muzički novinar, kao i autor biografije benda U2, i romana “#Zero” iz 2019.godine, koji za junake takođe ima ljude iz sveta muzike. Njegov brat Ivan McCormick se i dalje bavi muzikom, mada možda ne baš onako kako je planirao u mladosti. Naime Ivan je clan i menadžer benda 29 Fingers, veoma cenjenog internacionalnog cover benda koji na svom repretoraru ima popriličan broj pesama benda U2. Između ostalog svirao je na venčanju svog brata.
I pored priče o nesupehu “Killing Bono” je pre svega veoma zabavan i duhovit film, što pak dolazi iz činjenice da je McCormick čovek koji je prevazišao svoje neuspehe i stvorio sebi život kojim je zadovoljan, pa na svoje životne neuspehe može gledati sa jedne vedrije strane.
