Iz svemira Zemlja izgleda plavičasto i pitomo, a ta opsena traje sve dok se ne spustite na nju. Neka od najlepših mesta na planeti, bilo da je u pitanju južni Mediteran, ostrva u Okeaniji, Himalaji, Kalifornija, Havaji ili Andi, povezana su sa nekim najstrašnijim prirodnim katastrofama poput zemljotresa, vulkana, uragana, cunamija.
Slično je sa ljudima. U stanju su da vas učine da budete do kraja sveta zahvalni prirodi što ste se rodili, da poželite da im pišete, pevate, slikate, volite i živite sto godina. Teško da postoji išta fascinantnije od dobrog i inteligentnog bića u jednoj osobi. Ali isto tako, ljudi mogu biti mračniji od najkišnijeg ponedeljka, pokvareni i licemerni. Kažu jedno, rade drugo, vole sebe na štetu drugih. Mogu biti i zli. Ne postoji životinja na svetu koja bi mogla da uradi ono šta je čovek uradio u Aušvicu. Čak i o takvim ljudima se piše, peva i slika. A kad smo kod kontrasta, gde ćeš većeg od toga da u svakoj godini postoji maj i decembar?
Zbog svega pomenutog, ne prođe dan da mi na pamet ne padnu stihovi Marka Linkusa "it's a sad and beautiful world". Red je bio da po njima nazovem jednu emisiju. Izbor je pao baš na ovu današnju gde puštam najlepšu novu i staru muziku koju sam slušao prošle nedelje. Tu su Kraftwerk, Nik Kejv, Luk Eliot, Air, Bob Dilan, Džejson Izbel, Tami Tarel, Ričard Holi, Čak Beri, Marlon Vilijams i mnogi drugi. Ako je život sastavljen od tamne i svetle strane, u mom svetu ove pesme spadaju među najsvetlije.