What She Said: The Art of Pauline Kael [2018]
Krajem šezedesetih godina prošloga veka pojavila se plejada američkih filmskih kritičara, koji će obeležiti i promeniti pojam inteligentne pisane reči, ona koja daje potpuno novo sagledavanje i uglove gledanja na sedmu umetnost. Jedna od predvodnica tog talasa bila je novinrka Njujorkera Polin Kejl (Pauline Kael).
Nije bilo lako nametnuti se u svetu novinarstva pedesetih i šezdesetih godina u Americi, jer je mačoizam koji je vladao u kancelarijama, uglavnom potkopavao ambicije perspektivnih žena, te su tako samo retke dolazile do pozicija sa kojih bi se njihova pisana reč čula ili značila nešto.
Polin Kejl nije bila preterano ambiciozna, ali su njena oštrina reči, visceralnost i pre svega ljubav prema bioskopu, bili sasvim dovoljni faktori da se izbori za mesto filmskog kritičara u prestižnom Njujorkeru.
Film What She Said: The Art of Pauline Kael mladog autora Roba Garvera, donosi ključne trenutke iz bogate karijere legendarne kritičarke, preko njene podrške Robertu Altmanu, Brajanu De Palmi, Stivenu Spilbergu, Arturu Penu, Bernardo Bertolučiju, preko napada na Džordž Roj Hila, Kjubrikovu Odiseju, te Felinija, Antonionija i Alana Renea.
Polin Kejl je ostavila i nekoliko knjiga o filmu, te je i sa te strane njen doprinos izuzetno bogat, ali kao opšti zaključak se nameće jedna životna priča, čija agenda nije značajna samo kao ogroman zalog filmskoj kritici, već se negde naziru i obrisi jake feminističke podloge, odnosno snaga i moć reči tako značajan i za sve ženske autore.
