KLASIK DANA: Syd Barrett - Barett [1970]

… Sid Beret , veoma kompleksna i kreativna ličnost, svojim je originalnim muzičkim izrazom pod uticajem halucinogena LSD bio predvodnik i jedan od simbola psihodelične umetnosti Britanije, jedan od osnivača i glavni kreativac, duhovni predvodnik benda Pink Floyd i čitavog jednog, andergraund, alternativnog umetničkog pokreta, neizrecivo osobena ličnost i stvaraoc gotovo neuporediv sa bilo kojim drugim autorom u svom čudesnom senzibilitetu i načinu izražavanja u šarenolikoj i burnoj istoriji rokenrola … On je komponovao izuzetno gusto aranžirane i strukturisane pesme (čudesne vizije njegovog unutrašnjeg, detinjeg sveta bajki ,sveta međuplanetarnog misticizma i nadrealnih vizionarskih opsesija), da bi potom naizgled davao sve od sebe da uništi ono što je stvorio, razvlačeći ih u bilo kom pravcu koji bi mu se u datom momentu ukazao. Godina 1966. i deo 1967. bile su njegovo eksplozivno, neverovatno kreativno razdoblje, pre no što su droge i neki, nikad razjašnjeni unutarnji problemi doveli do njegove krajnje izolacije, kreativne krize i napadne ekscentričnosti, totalne blokade i neupotrebljivosti. Dok je stvarao, Beret je stare rokenrol riffove razvijao na nestandardan način, stilom čije korene možemo tražiti negde između Bo Didlija, Henka Marvina i Pita Tausenda. Taj više nego autentičan stil predstavljao je kombinaciju pulsirajućeg ritma sa nizovima akorda koji menjaju oblik i prerastaju u napete sklopove , prodorno visokih tonova . Čudesnu tehniku pratili su isto tako čudesni tekstovi , proizašli iz haotičnog i tajnovitog unutarnjeg sveta Sida Bereta – sveta nadrealnih vizija i duhovnih lomova čoveka koji je odbijao svet odraslih …

U tužnom gradu

Hladne metalne ruke pljesak

Žurka klovnova je napolju

Siva kiša pada daleko od nas

Molim te,molim te Bebo Limunade

 

Uveče sunce se spušta

Kao zemaljski potoci,ujutro

Šalje kavez kroz poštu

Stvara tvoje ime kao duh

Molim te,molim te Bebo Limunade

 

Ja vrištim,Na ovaj način sam te upoznao

Meni si divna kao led

U satu me šalju kroz mašinu za pranje

Dolaze okolo,uskoro,tako sami

Molim te,molim te Bebo Limunade

 

U tužnom gradu

Hladne metalne ruke pljesak

Žurka klovnova je napolju

Siva kiša pada daleko od nas

Molim te,molim te Bebo Limunade

 

Uveče sunce se spušta

Kao zemaljski potoci,ujutro

Šalje kavez kroz poštu

Stvara tvoje ime kao duh

Molim te,molim te Bebo Limunade...

... Baby lemonade pesma je koja otvara opraštajno delo ekscentričnog umetnika Syda Barretta. Ona eksponira beretovsku pop melodičnost, psihodelični pop trip u ’’The Kinks“ londonskom stilu kasnih šezdesetih... Jedinstveno, lepršavo, autentično... Uz njegov čudesni bluz filing Beret priča o načinima na koje čovek može da ubije vreme... Briljantan uvod u poslednje poglavlje, natopljen setom i naznakama nestvarne radosti... Love song nastavlja u lepršavom stilu, ležernom melodijom i glasom koji odiše smirenošću i blago naznačenom setom... Čista i razdragana pop melodičnost, gotovo neprepoznatljivo beretovsko iskustvo sreće... Priča o bivšoj devojci, neprežaljenoj ljubavi koja još uvek budi setu i čežnju. Beretova senzibilna poetika nastavlja se i na ovom albumu, gradeći prelepe slike. Pored slikarskog i muzičkog talenta (koji je bio revolucionaran i koji je ostao kao monolit u vremenu koje je pretvorilo rokenrol u jedinstveno umetničko nadahnuće druge polovine dvadesetog veka), kroz čudesne ljubavne stihove i portrete devojaka iz Sidove neobične stvrnosti i mašte na Sidova dva solo albuma uviđamo i svu snagu njegovog pesničkog talenta, originalnost u izrazu koja se sjajno uklapa u jedinstvena muzička rešenja, njegove nagle promene raspoloženja, tempa, prelaze iz svetlosti u tamu, iz sete u radost...

Znao sam devojku i još uvek mi se sviđa

Rekla je da je znala da će mi verovati

I da ću ja njoj takođe...

Rekao sam: Ok dušo, reci mi sta ćeš biti

I spustiću glavu dole i videti ono sto vidim.

Čim se ona vratila

Čim sam otvorio oči

Znao sam da me čeka veliko iznenađenje.

 

Znao sam devojku i jos uvek mi se sviđa

Rekla je da je znala da će mi verovati

I da ću ja njoj takođe...

Rekao sam: Ok dušo, reci mi šta ćeš biti

I spustiću glavu dole i videti ono sto vidim.

Čim se ona vratila

Čim sam otvorio oči

Znao sam da me čeka veliko iznenađenje...

 

...Dominoes se proteže nesaznatljivo melanholičnom emocijom i odsustvom prethodne energičnosti, bojeći svet tamnim tonovima... Sve se odvija u gotovo akustičnoj atmosferi sete i usamljenosti, sa tek prisutnim naznakama nade... Par džeziranih elemenata, odsjaj psihodeličnih tonova i seta, teška nezemaljska seta... Jedna od mračnih pesama koje govore o ljudskoj teskobi, slikama sećanja i žaljenja... It is obvious prigušene svetlosti i atmosfere, još jedan je od minimalističkih, skiciranih komada koji se kotrljaju šizofrenim beretovskim svetom... Pesma se vrti u začaranom krugu – ritmična, tajnovita, neodređena...

Udari dole

Mesto kucanja unutar pauka

Kaže ''To je ljubav da,da,da,da,da,da''

''To je ljubav,da,da,da,da,da,da''

Kaže ''To je ljubav''- Sve to znam

Tv, zubi,stopala,mir,oseti to

''To je ljubav da,da,da,da,da,da''

''To je ljubav da,da,da,da,da,da''

 

Kao pad koji me dovodi ovde

Volim pad koji me dovodi ovde

Volim vrpcu oko žila

Stvaram vrpcu oko žila

 

Patka,način da se smanje je mali

Čaj žudan metalnog juga

Lakat sutrašnja kiša i test

Lakat sutrašnja kiša i test

Volim prazno pretpostavi sine

Volim prazno pretpostavi sine

Bubuljice opasne i blažesne

 

Uzdišemo,stižemo,zvečimo

Mešamo mlaznice i statue

Mokri jadnici upoznajemo mrlju

Mokri jadnici upoznajemo mrlju

Linije,vetrovi kolevka i polovina

Svaki dan ti pošteno dajem polovinu

Svakog dana ti pošteno dajem polovinu

Pogledam u tvoje oči i ti,

Fletiraš u suncu za sebe.....

 

Bam,spastička tektilna mašina

Uzdišemo,pucketanje,vitki,dormi,krovni,vam

Imaću ih,prženo biće

Slomljeni džardi,kardi,smučo,mučo,paki,puftl

Splošet,moksi,vrlo smrdljiv,

Kabal,gabal,splintra kanal

Glavni šraf je skinuo

 

Pacovi,Pacovi lezite dole ravno

Ne trebate nam,mi samo tako glumimo

I ako mislite da ste ne-voljeni

Onda mi sigurno to znamo...

Pacovi,pacovi lezite dole ravno!

Da,da,da,da,lezite dole ravno!

... Rats je komad unutar kojeg zloslutni pacovi unose dodatni nemir, raskol unutar duše, srca, svesti... Prodorni tonovi zasecaju u samu srž nemira, prerastaju u totalnu konfuziju, haos, beznađe, suicidalnost, mrak, ironiju sudbine... Sva ta tama je propraćena podrugljivim i manijakalnim stihovima... Pesmom Maisie bluzerski tonemo još dublje, naglašavajući još jednu u nizu mračnih skica – bez nade, životne energije, svetlosti, radosti... Totalno potonuće, mračni kroki nastao pod snažnim uticajem Howlin’ Wolfove verzije ,,Spoonful“ bluza... Iz bluz mraka ’’Maisie“ pesma Gigolo aunt izranja vedrinom i energičnošću, radujući se glasu koji se izdiže iznad ponora prolaznosti i kreativne krize... Odsvirana s ubeđenjem, veoma nadahnuto i inspirativno... Kontrast mraku i odustajanju... Tračak vere i nade u sebe i snove, svet mašte i kreacije...

Maisie, Maisie, Maisie, Maisie...

Loša sreća, nevesta bika

Iskoračao sam da bih upoznao Maisie u večernjoj svetlosti

Maisie, njegov svetlosni kez ju je zavrteo

Maisie, leži u hodniku

Sa dijamantima i smaragdom

Maisie, Maisie...

Loša sreća - nevesta bika

 

Maisie leži u zidu sa svojim smaragdom

I dijamantskim brošem, iznad ukora

Loša sreca - nevesta bika

Iskoračao sam da bih upoznao Maisie u večernjoj svetlosti...

Maisie!

 

...Waving my arms in the air – I never lied to you unosi još malo radosti i vedrine u Beretov konfuzni svet rascepa i nemira... Divna i razigrana pop melodija, otpevana s ubeđenjem nenadmašnog pionira britanske psihodelije... Mladić iz Kembridža pleni duhom vedrine i samouverenošću... Između krajnosti, dosledno i nemilosrdno... Wined and dined definitivno izvlači album iz područja sete i tame, mirno uplovljavajući u psihodeličnu pop luku jednog krajnje originalnog i jedinstvenog autora – pionira i tragičnog junaka jednog prelomnog vremena žrtvovanja... Beret u svom punom sjaju i kreativnosti – tako moćan i nenadmašan u odnosu na sve one koji su ga nemilosrdno i licemerno osuđivali i osporavali...

To je samo ideja jednog dana

U mojim suzama,mojim snovima

Ne želis li videti njen dokaz?

Život koji dolazi iz sigurnosti

Ti i ja,ti i ja i domine,dan prolazi

 

Ti i ja na jednom mestu

Gubimo vreme na dominama

Dan tako mračan,tako topao

Život stvoren od nedobrote

Ti i ja i domine,vreme prolazi

 

Vatromet i toplota,jednog dana

Drži školjku,štap ili igru

Slučajno čuti ševu danas

Gubim dok mi je um zalutao

Ne želiš li znati šta ćeš s tvojom prelepom kosom

Protegni ruke,fini osećaj

U ehou tvoga puta

 

To je samo ideja,jednog dana

 

To je samo ideja,jednog dana

U mojim suzama,mojim snovima

Ne želiš li videti njen dokaz?

Život koji dolazi iz sigurnosti

Ti i ja,ti i ja i domine,dan prolazi.....

 

...Wolfpack lomi atmosferu pop poleta svojim neobičnim ritmom i rascepkanošću... Nesiguran korak, usporavanje, senka sumnje i tame na horizontu vedrine... Beretovo bluz survavanje, usporavanje, seta, gorčina, nemoć, neodlučnost... Pesma Effervescing elephant zaokružuje jednu jedinstvenu priču i pravi pun krug koji se pretvara u beretovsku, neponovljivu bajku, svet izmaštan u jednoj ranjenoj, hipersenzitivnoj duši, preosetljivoj na svet surovih užitaka i neiskrenih emocija... Svet bez mašte, ideja, empatije i čiste, dečije radosti stvaranja...

Jedan živahni slon

S malim očima, i sjajnom velikom surlom

Jednom je šapnuo,malom uhu

Malom uhu jednog sićušnog miša

 

Do sledećeg bi juna umro, o da

Zato što bi tigar tumarao

I mali je rekao ''O moj bože moram ostati kod kuće''

I svaki put kad čujem režanje

 

Znam da tigar krstari

ali Biću siguran znaš

Jer mi je slon rekao

I svi su bili drski, o da

 

I poruka se pročula

Do zebre,mungosa i prljavog nilskog konja

Koji se valjao u blatu i žvakao

Svoju začinjenu planktonsku hranu

 

I čuvao je i ignorisao svaku reč

Preferirao je da pregleda stado

Glupog vodenog bizona,o da

I cela džungla se uplašila

 

I trčala unaokolo celog dana i noći

Ali uzaludno vidiš

Tigar je došao i rekao ''ko ja?''

''Znaš nikog od vas nebih ja povredio''

 

''Više volim nešto da zvaćem''

''I svi ste vi oskudni,o da''

Pojeo je slona...

 

... Juna 1970., Barrett je održao svoj prvi i jedini solistički koncert, koji je prekinut nakon samo 4 pesme, kada je Barrett naglo odložio gitaru i otišao sa bine ... Otišao u legendu, zauvek ... Mitologiju rokenrola, kao neko neponovljiv u svakom pogledu...

... Smešten na pučini sveta kojem nikada svojom iskrenošću, neposrednošću, emotivnošću i kreativnošću nije u potpunosti pripadao, Syd Barrett se u jednom čudesnom, kratkotrajnom trenutku inspiracije i magnovenja okrenuo sopstvenoj unutrašnjosti, izmaštavši za sebe i duhom odabrane alternativni svet bajki i čudesne muzike – samo za sebe ili možda one dovoljno smele i genijalne da ga isprate na njegovom nezemaljskom, neponovljivom putu...