Slomosa - Slomosa [2020]
Početkom 90ih, u pustinjama Južne Kalifornije, u mestu Palm Desert, pojavili su se mladi bendovi koji su svojim interesantnim i novim zvukom u kome su kombinovali elemente psihodelije, bluza, heavy metala, alternativnog rocka, punk rocka, hard core-a formirali novi pravac stoner ili desert rock. Najveće ime tog pravca su svakako bili moćni Kyuss koji su manje više i trasirali novi žanr ali se po mnogome razlikovali od drugih bendova sa te scene, jer su pre svega odbacili uticaje heavy metal muzike i zamenili ih punk rockom i hard core-om, ponajviše uticajem benda Black Flag.
Od 1995.godine kada su Kyuss, kao bend položili svoje instrumente i otišli različitim putevima, nije bilo benda koji je uspeo da na najbolji načih uhvati duh i energiju baš tog zvuka koji su Kyuss, pre svega na maestralnom „Blues for the Red Sun“ stvorili. Bilo je naravno dosta onih koji su puko kopirali Kyuss, ali bez nekog svog pečata, i svi su oni odavno otišli u zaborav. Josh Home je nastavio sa sličnim putem na prvim albumima benda Queens of the Stone Age, koji su svoj vrhunac imali odličnim albumom „Songs for the Deaf“ a nakon toga, kako je rasla njihova popularnost, opadao je kvalitet albuma. Red Fang su bili blizu na svom veoma dobrom prvo album „Red Fang“ ali su na sledeća tri polako klizili ka sve snažnijim heavy metal pa i hard rock uticajima. Bostonski Elder su se na svoja poslednja dva „Reflecting of a Floating Worlds“ i „Omen“ približili baš toj nijansi stoner rocka ali uticaji metala, pre svega kroz vokale su i dalje veoma snažni.
Zato pojava benda koji nakon gotovo 30 godina uspeva da se kvalitetom zvuka veoma približi pomenutom Kyuss-u je veoma uzbudljiv trenutak za sve ljubitelje ovog žanra. Činjenica da dolaze iz države koja verovatno ima najmanje dodirnih tačaka sa pustinjama čini ih još interesantnijim.
Kvartet Slomosa dolaze iz Bergena u Norveškoj. Članovi benda Benjamin Berdous (vokal/gitara), Severin Sandvik (bubanj) odrasli su u fjordovima i planinama zapadne Norveške pre nego što su se upoznali i 2017.godine osnovali bend u Bergenu zajedno sa Anders Rørlien-om (gitara) i Kristian Tvedt-om (bas). Nakon njihovog prvog koncerta izdavačka kuća Apollon Records ponudila im je ugovor i bend je od tog trenutka krenuo sa radom na svom debi albumu. U jesen 2019.godine Rørliena i Tvedta zamenili su Tor Erik Bye (gitara) i Marie Moe (bas).
28. avgusta bend je objavio svoj prvenac istog naziva kao i bend „Slomosa“. Do tada su oni već stekli zavidnu popularnost u domovini , širom Skandinavije, čak i u Nemačkoj i SAD, i njihovi singlovi bili na vrhu regionalnih listi.
Moje prvo slušanje albuma bilo je slično onom kada sam prvi put čuo „Blues for the Red Sun“. U trenutku kada je album krenuo prvom pesmom „Horses“ osećaj je bio neverovatan, nešto kao da recimo konačno pojedete kolač, koji vam je na prvi zalogaj priraso za srce, pre nekih trideset godina, i od tada vam njegov ukus lebdi na nepcima, i baš ništa drugo ne može da ga zameneni.
Svi pravi elementi su tu teške, spore distorzirane gitare sa spuštenim štimom, čvrst ritam na bubnju, „clean“ vokal koji Berdous vešto koristi kao još jedan instrument.
„Kevin“ je u znatno bržem tempu, sa odličnim melodijskim linijama na gitari dok su snaga i žestina ne umanjene. „There is Nothing New Under the Sun“ se po zvuku pribiližavaju najboljim Homeovim pesmama sa bendom Queens of the Stone Age, svakako bolje od većine onoga što je on uradio u poslednjoj deceniji sa svojim bendom.
