KLASIK DANA: Roger Waters - The Pros and Cons of Hitch Hiking [1984]
Rodžder Voters je 1977. godine u svojoj svesci imao dve ideje. Pokretačka snaga Pink Floida je uvek težila konceptualnom albumu, pre nego da se album pravi reda radi i nafiluje hitovima.
Animals inspirisan motivima Orvelove ,,Životinjske farme’’ je tek ugledao svetlost dana i bend je razmišljao koji je sledeći korak. Odnosno, čekao se Rodžer. Na sastanak je došao sa dva koncepta. Od jednog će se izroditi ,,The Wall’’ koji i dan danas ponosno krasi muzičku kolekciju miliona ljubitelja muzike. Druga ideja je bio ovaj album. U početku oba materijala su se razvijala. Zajednička odluka je bila da se probaju oba, pa šta se desi.
Atmosfera u Pink Floidu je već tad bila vrlo hladna i distancirana. Na turneju bi išli u različitim autobusima, cena da Rodžer drži sve konce u svojim rukama će se platiti žestokom svađom zbog koje će klavijaturista Rik Rajt napustiti bend. Koliko god Gilmor, Mejson i Rajt činili zvuk Pink Floida jedinstvenim, mozak čitave operacije je uvek bio Rodžer Voters. Čak na poslednjim zajedničkim snimanjima Gilmor i Mejson nisu imali skoro nikakav kreativan doprinos, već su ga radili kao sešn muzičari.
Posle albuma Final Cut, koji je kumovao konačnom raskidu unutar bendu, Voters kreće sam da traži muzičare za svoju ideju. Ono što je prethodno donosio Dejvid Gilmor, Voters je sada tražio u Eriku Kleptonu, dok je za klavijaturistu izabrao Majkl Kejmana.
Kao i navedeni prethodnici The Pros and Cons of Hitch Hiking je takođe konstruisan kao konceptualan album. Centralna tema je lucidni san glavnog lika, koji sanja pututovanje kroz Zapadnu Nemačku sa autostoperkom koju je pokupio usput. Svaka pesma je označena po momentu u kojem se san odvija, te san traje od 4:30 ujutru do 5:11, sa uračunatih pet sekundi praznog prostora namenjih da se okrene ploča, odnosno kaseta.
U prvim prizorima sna pratimo glavnog lika kako kupi nepoznatu autostoperku. Glas žene iz podsvesti nam daje do znanja da je u stvarnosti oženjen, te je krstarenje autobanom zapravo beg od stvarnosti. Poput lika iz Selindžerovog romana protagonista je više fokusiran na svoje misli i njihovu međusobnu borbu, nego na razgovor sa novom saputnicom. Sledi naprasno prizor gde su putnici napravili pauzu da bi vodili ljubav na krivini. Idilu prekida košmar, gde se čoveku pričinjavaju Arapi sa noževima na dnu kreveta, spremni da ga napadnu. To se može videti kao reakcija savesti, osude za učinjenu preljubu, oslikane u anđeoskom glasu koji mu šapuće ,,Come on now kid, it was wrong what you did’’. Uspeva ponovo da zaspi i da nastavi san gde je stao.
To stalno prepletanje monologa podsvesti sa spoljnim glasovima koji dopiru od supruge u krevetu pored njega i televizora koji je i dalje upaljen, autoru pružaju slobodu kretanja kroz pesme, kao kroz njegov superego. Iz tog razloga ovaj album je poput dečije bojanke, jer kao što nećete pronaći dva deteta koja su na isti način ofarbala Moglija u džungli, tako će i doživljaj šta je san, a šta java varirati od slušaoca do slušaoca.
Stvar koja se posebno ističe je ,,Every stranger’s eyes’’, na kojoj Klepton ostavlja svoj prepoznatljiv pečat svirajući laganu podlogu na Votersov narativ.
Čitavim trajanjem provlači se jedan isti nežni gitarski rif kao zajednički imenilac svih pesama u kojima sanja, dok nagli prelazi sa tvrdom distorzijom oslikavaju košmare i stvarnost. Još jedan odličan primer originalnosti i inspirativnosti Rodžera Votersa. Stalno preplitanje idile sna i strave jave je brilijantno ukomponovano, te je ovaj album sjajan predstavnik forme rok opere koju su proslavili ,,Ziggy Stardust’’, ,,Tommy’’ i naravno ,,The Wall’’.
Uzimajući u obzir šta je sve napisao i stvorio prethodno kao član Pink Floida, ovo svakako nije najbolje Votersovo delo. No, hrabrost da se krene u samostalnu karijeru ovakvim projektom je vredna divljenja. Da li bi ovaj album bolje zvučao da su na njemu radili kao bend nećemo nikada znati.
