Nada Surf - You Know What You Are [2016]
Kada se bend Nada Surf pojavio na sceni sredinom 90ih, velikim hitom „Popular“, verovao sam da su oni samo još jedan one hit wonder. Verovao sam da je tako, sve dok slučajno nisam naleteo na "If I Had a Hi Fi", iz 2010.godine, i video da je to njihov šesti album. Do sada objavili su "High/Low" (1996), "The Proximity Effect" (1998), "Let Go" (2002), "The Weight is a Gift" (2005), "Lucky" (2008), "If I Had a Hi Fi" (2010), "The Stars Are Indifferent to Astronomy" (2012), i ovogodišnji "You Know Who You Are" (2016).
Od prvog albuma postava se nije mnogo menjala, Matthew Caws (gitara i vokal), Daniel Lorca(bas gitara, prateći vokali), Ira Elliot(bubnjevi) i od 2012.godine Dough Gillard (gitara i prateći vokali), koji je svirao u grupi Guided By Voices. Pored postave,i nijihova muzika se nije mnogo menjala tokom godina. Kvalitet albuma je, manje više ujednačen. Nisu više nikada imali onako veliki hit kao „Popular“, koji se gotovo nije skidao sa MTVja, tokom 1996.godine, kada je album objavljen. Ali i pored nedostatka takvog hita, albumi su sa godinama delovali zrelije, i izbegli su da postanu previše dosadni ili istrošeni i izbledeli što se dogodilo mnogim bendovima i muzičarima iz tog perioda. Dovoljno je pogledati, recimo Evana Dandoa ili Billy Corgana. Doduše, Nada Surf nikada nisu sijali ni približno tako sjajno kao pomenute zvezde. Oni su godinama radili ono što najbolje znaju, bez želje i namere za muzićkim eksperimentima.
Takav je otrpilike i album "You Know Who You Are". Počinje tipičnom pesmom za njih „Cold to See Clear“. Melodične,blago distorzirane gitare, čvrst ritam na bubnjevima, karakteritičan vokal Matthewa Cawsa, gotovo na granici falseta, referni koji se prosto lepe za vas, su postali njihov zaštitni znak.
„New Bird“ i naslovna pesma „You Know Who You Are“ zvuče kao najbolje indie rock pesme 90ih. „Gold Sounds“ ima pomalo u sebi zvuka The Byrds, i otprilike je najbliže psihodeličnom pop zvuku koji možemo očekivati od Nada Surf. „Believe You’re Mine” i “Friends Hospital” sporije po tempu, ali jednako melodične kao i ostale pesme. Stihovi su uglavnom nostalgične gorkoslatke price o ljubavi, životu i nadi.
Nada Surf uspevaju da već 25 godina stvaraju, po kvalitetu prilično ujednačene, pristojene pop albume. Ako volite lepe gitarske pop melodije, ako volite The Lemonheads, Buffalo Tom, The Pixies i osećate nostalgiju za 90im godinama, bar što se muzike tiče, jer na ovim geografskim prostorima nema baš puno drugih razloga zbog kojih bi mnogi želeli da se sećaju tog perioda, onda je ovo album kome trebati pružiti šansu, možda vam se i dopadne, jer kada je Nada Surf u pitanju “they know who they are”.
