Moaning - Uneasy Loughter [2020]

Apr 12, 2020

Moaning

Uneasy Loughter

Sub Pop / 2020

9.4

Los Anđeleski trio Moaning, nakon odličnog debi albuma „Moaning“ iz 2018. godine vraćaju se još boljim drugim albumom „Uneasy Loughter“.

„Uneasy Loughter“ donosi veoma zanimljivu transforamciju zvučne palete benda. Sasvim je očigledno da je muzička inspiracija benda i dalje u 80im pa i 90im godina ili bendovima Joy Division, The Cure ili The Smiths.

Zbog svoje žestine i sirovosti, debi album „Moaning“ najlakše je smestiti u okrilje post-punka, kao žanra, „Uneasy Loughter“ mnogo više naginje dark waveu 80ih. Pre svega zbog znatno veće uloge sintisajzera , koji, iako su bili itekako prisutni i na prvom albumu ovde imaju znatno zapaženiju ulogu i veoma često nose glavnu melodiju pesama. Iako lično nisam preterani ljubitelj zamene čvrstog gitarskog zvuka, pitomijim sintisajzerima,na albumu „Uneasy Loughter“ Moaning su zaista uradili izuzetan posao u savršenom balansiranju svih svojih muzički elemenata.

Gitara Seana Solomona nije tako bučna kao na prvom albumu. Melodije Pascal Stevensona na sintisajzerima Solomonu daju mu mnogo više prostora da njegove gitrarske linije i deonice budu znatno složenije i intrigantnije i povrh svega savšeno koherentne i komplementarne sa deonicama na sintisajzeru.

Već na prvoj pesmi „Ego“ promena zvuka je očigledna. Bas linija Pascala Stensona tutnji praćena i bubnjem Andrew MacKelviea čak bolje i upečatljivije nego na prvom albumu. Glavnu melodiju, koja se proteže kroz celu pesmu nose sintisajzeri što pak ostavlje neke fantastične momente poput onog trenutka kada u harmonijski sklop uleće odlična solo deonica na gitari.

Jednako odlična druga pesma „Make It Stop“, mnogo više odgovara zvučnoj paleti prvog albuma. Distorzirane gitare, prevlačese preko čvrste ritam sekcije noseći mračne i neodoljive melodije koje kulminiraju na odličnom refrenu.

Međusobni odnos i poigravanje girtare i sintisajzera je jedan od najačih aduta ovog albuma. ne samo u melodijama i harmonija, već puno toga donosi i produkcija ova dva instumenta. Boja zvuka gitare i efekti koje Solomon od pesme do pesme koristi veoma je široka i raznolika ali uvek harmonizovana sa jednako bogatim i pomalo arhajičnim kristalnim zvukom klavijatura koji neodoljivo odiše dark wave / gothic atmsferom 80ih. To se da osetiti u gotovo svakoj pesmi ovog albuma.

„Stranger“ nam donosi koktel new wavea i shoegazea, „Runing“ veoma zanimljivu odsviraqnu gitarsku liniju. Sanjiva „Connect the Dots“ zvuči potpuno suptilno i magično.

Moaning su i na prvom albumu pokazali dar da u svakoj pesmi kreiraju male čarobne momente koji vas hvataju na prvo slušanje. Na ovom albumu su komponovanjem neodoljivih harmonija ritam sekcije, klavijatura, gitara i povrh svega odličnog vokala Seana Solomona, još više ispolirali i obogatili,. Poslušajte samo refren na „Fall in Love“ ili „Coincidence or Fate“ , bas liniju i gitarski solo na „What Separates Us“ mada najtanije bi bilo reći da baš svaka od pesama ima te predivne momemente koje vas gone da album slušate iznova i iznova i otrkivate nove detalje.

Kao i na prvom albumu jedan od bitnih činioca u zvuku benda je i vokal Sean Solomona, koji je savršeno obavijen i podvučen muzikom benda. Solomon je između dva albuma prošao kroz veoma težak period odvikavanja od raznih poroka, pre svega alkohola. Stihovi su lični, bolno iskreni, i prepuni sumnje i krivice usmerene na samog sebe, kao i empatije ka osobama iz svog života. Iskrenost kojom Solomon pristupa, kako kroz stihove tako i glasom daje jedan autentičan emotivan naboj celom albumu.

„Uneasy Loughter“ je jedan veliki i hrabar korak u karijeri ovog mladog benda koji ih čini svakako jednom od najintersantnijih pojava na aktulenoj svetskoj indie sceni. Album koji ne biste trebali propustiti.