Sa rukama u džepovima, raščupane kose, tridesetogodišnji mladić sporo je hodao ulicama Filadelfije. Padala je kiša, ali on kao da nije mario za to – bez kape i kišobrana, nezainteresovano je puštao da mu kapi mrse ionako zamršenu kosu. Tek se vratio sa turneje na kojoj je bio sa svojim bendom i krenuo je da se vidi sa prijateljem.

Na putu do njega, shvatio je da mu se ne viđa ni sa kim. Bio je fizički i psihički iscrpljen nakon duge serije koncerata, a to što je par nedelja ranije raskinuo dugogodišnju vezu, nimalo mu nije pomoglo da se bolje oseća. Tako pokisao vratio se u svoj stan, spustio je roletne, uključio lampu sa žutim abažurom i uzeo svoju gitaru.Počeo je da svira repetativnu melodiju.

Pa onda drugu. Isto to je radio i to jutro pre nego što je izašao iz stana. I veče pre toga. U stvari, tih nekoliko nedelja krajem 2011, Adam Grandusiel se družio isključivo sa svojom gitarom. “Kada vam se sve smuči i poželite da iskočite iz svoje kože, pravljenje muzike je najbolji lek” rekao je nedavno u jednom intervjuu.

Preporuka

share
share