Hookworms - Microshift [2018]
Izreka da od šume ne možete videti drvo veoma lako se može preneti na muziku. Živimo u dobu hiperprodukcije u mnogim aspektima svakodnevnog života, među kojima je i muzika.
Poslednjih desetak godina ne mogu se oteti utisku da muzike, posebno nove muzike nikada više nije bilo. Ovoliko muzike je verovatno bilo i ranije, samo što su tada informacije bile mnogo manje dostupne, nije bilo bilo interneta, marketing hajpova i raznih drugih milenijalskih gluposti.
Ponekad mi deluje da u dobu pre interneta, iako je bilo mnogo teže nego danas doći do nove muzike, bila je mnogo manja opasnost propustiti nešto dobro nego sada. U tom dobu kada se do nove muzike uglavno dolazilo putem radio emisija, muzičkih časopisa ili fanzina, činilo se da ono što je najkvalitetnije nekako ispliva na površinu.
Sada, u trenutku kada su nam sve moguće informacije dostupne u svakom trenutku, bar ja lično, imam povremeno utisak potpunog „overload-a“ što pak dovodi do rezigniranosti a ponekad i do besa, jer se ne tako retko dašava da neko od tih novih medija kojima ste verovali na preproruku (jer pored njihovog imena ipak stoji „most trusted voice in music“) pokušava da vam proda muda za bubrege. E pa u takvoj jednoj situaciji može se desiti da se pored vas potpuno neprimećeno provuče jedan odličan album kakav je Microshift treći po redu za britanski bend Hookworms.
Ako ste preslušali prethodna dva albuma ovog benda Pearl Mystic (2013) i The Hum (2014) onda vas kvalitet njihovog trećeg albuma i neće mnog začuditi. I pored svih hvalopseva koje je bend pokupio za njihova prva dva albuma ja, ipak čini se da oni spadaju u jedan on najpotcenjenih bendova danas, bar kada se pogleda njihova opšta popularnost.
Albumu Microshift prethodilo je tri veoma teških godina za bend. Na „boxing day“ 2015.godine reka Aire u Lidsu probila je nasipe i poplavila deo grada. Upravo u tom delu grada nalazio se studio MJ-a (Matthew Johnson) pevača i klavijaturiste benda, koga su sa božićnog ručka hitno pozvali u studijo kako bi pokušao da spase šta se spasti može, a nije se moglo spasiti gotovo ništa.
U roku od nekoliko sati Hookworms su ostali bez svega što su pripremali za novi album, MJ (koji je inače veoma cenjen i tražen producent) je ostao bez studija koji je njemu obezbeđivao sredstva za život kao i bez auta koji je u trenutku dolaska bujice bio parkiran ispred studija. U tim teškim trenucima za bend pomoć je stizala od prijatelja, drugih bendova, pa i crowdfunding kampanje.
Dve godine nakon poplave studio je ponovo postao funkcionalan, a Hookworms su svojim fanovima uzvratili novim, veoma dobrim albumom u koji su utkali svi bes i frustraciju skupljenu u nekoliko prethodnih godina.
