Nebraska [2013]
Jedan divan, produhovljen film o sinu koji se trudi da ispoštuje volju svoga oca. Radnja filma se odigrava na putu, ali je zapravo jedno spiritualno putovanje kroz najdublje dimenzije postojanja na ovoj planeti.
Snimljen u crno-beloj tehnici, film potvrđuje svoju senzitivnu stranu, a reditelj Aleksander Pejn (Alexander Payne) tehnikom dočarava ovaj lagan, na momente komičan, ali pre svega dirljiv scenario Boba Nelsona.
Glavni protagonist, Vudi Grant (iskusni Bruce Dern) konačno ima cilj. U njegovom konfuznom životu jednog alkoholičara, opterećenim i problemima sa rapidnom demencijom, pokrenula se misija da podigne novac sa lutrije. Krenuo je sam put Nebraske kako bi, navodno, pokupio nagradu. Lagano, kroz nekoliko scena iz njihovog doma, shvatamo kakva je situacija i kakav je odnos ostalih prema Vudiju. Njegov sin Dejvid (Will Forte), sam sa nerešenim životnim problemima, odlučuje da mu pomogne i njih dvojica kreću na putovanje. Dejvid ne veruje da se radi o nagradi, on jednostavno želi saznati malo više o svom ocu na način na koji nikada nije imao prilike da učini. Njegovi pokušaji da izvuče neke informacije od oca su bezuspešne.
Od likova koje sreće na svom putu, Dejvid saznaje ponešto o svom ocu, ali nikada celu priču. Vrlo je zanimljivo videti kako reditelj Pejn rešava ove izazove, koji se nameću običnom svetu i kako se sve to razvija u jednu dramu koja je zapravo njihov život.
Po jednom od viđenja, starost nije samo prosto pitanje hronologije i protoka vremena. Taj put i kretanje vremena se dešava i unutar samog bića, menja se i nešto što mi smrtnici smemo nazvati duša. Kako vreme prolazi, cepanje listova kalendarskih godina pojačava bojazan, ali ne od same smrti, već od propuštenih aspekata u proteklom vremenu koje je proživljeno. Na tim osnovama je, verujem, izgrađena i priča i ideja ovog senzitivnog filma.
Retko se sreću filmovi koji na skoro biblijski način govore o poštovanju prema roditeljima (Peta Božija Zapovest : Pošuj svog oca i majku svoju). Iako nisam veliki vernik, jasno se može primetiti ta nit u Dejvidovoj empatiji prema svom ocu i u stvarima koje čini i kako se trudi da isprati njegovu fikcionalnu ideju, sve do samog kraja. Možda će film za neke biti prespor i poželeće da prekinu gledanje u određenom trenutku, ali moj savet je da ne odustaju. Ispratite njihovo putovanje do kraja i bićete bogatiji za jedno divno iskustvo.
