The Elder Scrolls Online

Jul 17, 2019

Od prvog trenutka kada sam negde na netu, nakon prvih sati provedenih u Elder Scrolls III Morrowind pronašao mapu Tamriela, pomslio sam kako bi bilo fantastično da postoji igra koja bi pokrivala ceo kontinent ili bar njegov veći deo. Tačno deset godina kasnije najavljen je The Elder Scrolls Online i dve godine kasnije ušao je u beta fazu.
Ovakav potez Bethesde je bio prilično očekivan. Razni timovi su godinama jurili za uspehom i novcem koji je Blizzardu doneo Warcraft. Uglavno neuspešno, jer nijedna igra online igra nije ponovila takav uspeh.

Tokom prošle ali i ove decenije imali smo sijaset mrežnih rpg igara od kojih je najveći broj imao neki polovičan uspeh. Nekoliko ovih projakta je u potpunosti propalo, bacajući milione i milone uloženih dolara niz vodu. Jedan manji deo još uvek uspeva da se održava na površini, što otrpilike znači da imaju dovoljan broj igrača koji opravdava konstatan rad na samoj igri i ubacivanje novog i svežeg sardžaja. Neke od tih igara su Guild Wars 2, Lord of the Rings Online, Star Wars The Old Republic, Star Trek i svakako The Elder Scrolls Online.

Na samom početku, u toku beta faze izgledalo je da će The Elder Scrolls Online biti samo još jedan veliki promašaj. Iako kao osnova za igru postoji jedan opširan i detaljan lore delovalo je da kreatori ništa od toga nisu uspeli da prenesu kako treba.

Naravno da je sasvim očekivano da u toku bete postoji mnogo problema i bagova, ali sam dizajn igre, kvalitet kvestova, priča, cela atmosfera delovala je kao jeftina kopija Warcrafta, koji bar meni nikada nije bio igra koja zavređuje makar i malo vremena. Kvestovi su bili repetitivni, mnogi su bili tipa „donesi 10 onoga ili ubij dvadeset ovih“, i manje više svodilo sa na bezumni grajnd, što je po meni najgore i najdosadnije što se može naći u nekoj igri. Nakon par dana provedenih u igri, tokom te eta faze bio sam potpuno siguran da se igri nikada neću vratiti.

Narednih godina, počeli su sporadično da se pojavljuju razni tekstovi koji su veoma pozitivno ocenjivali promene koje je razvojni tim Zenimax Online Studios donosio u igru. Bilo je više nego očigledno da kreatori igre slušaju svoje igrače, što je jedan od potrebnih uslova za pravilan i uspešan razvoj igre.

Konačno tokom prošle godine dao sam ponovo šansu, zaronio u šaroban svet Tamriela i više nego pozitivno sam bio iznenađen. Igra koju sam imao pred sobom nimalo nije bila nalik onoj koju sam igrao u beta fazi, koja se odvijala samo mesec ili dva pre objavljivanja igre.

Kreiranje samog karaktera, iako nije bilo u potpunosti slično onom u single player Elder Scrolls igrama ipak je igraču ostavljalo dosta slobode da igra kako želi, tačnije preduslovi koje donosi klasa i rasa ne određuju stil igre samog igrača.

U tom trenutku, već je bio objavljen prvi veliki dodatak Morrowind i u pripremi je bio Summerset Isle. Nakon apdejta koji je doneo Summerset Isle, vizuelni aspekt i grafika igre postali su daleko kvalitetniji, što je najbolji znak da endžin koji pokreće igru ima dovoljno snage da izdrži i takve promene. Najnovi dodatak Elsweyr dodatno je vizuelno ispolirao igru.

Tokom godina broj teritorija i oblasti daleko je narasta, a to je pratio i prilično impozantan broj novih kvestova i sadržaja uopšte. Veoma dobra stvar je što možete bez problema uskočiti u igru i igrati je kako vam je volja. Restrikcije gotovo da ne postoje. Možete svog karaktera razvijati kako želite.

Želite da vaš teško oklopljeni dragon knight barata magijama ili pak vaš sorcerer vitla dvoručnim mačem, nema nikakvih problema. Naravno da svaka klasa nosi određene predispozicije ali to generalno ne utiče na gamplay.
Takođe, možete da idete kuda želite i kad želite. Pri ulasku karaktera u neku zonu sve u njoj se skalira ka vašem liku tako da se neće desiti da vas utamani pacov ili pak bez problema ukokate glavnog bossa.

Broj skillova je sasvim dovoljan da možete kreirati borbene stilove kakvi vam odgovaraju i koje vezujete sa oružje koje u tom trenutku korisite. U jednom trenutku možete imati dva seta oružja koje možete menjati u toku borbe.

Crafting naravno, kao i u drugim igrama ovog tipa postoji, razvija se sporo i prilično je koristan. Ono što je meni veoma zanimljivo i pozitivno je da veoma često oružje ili pak oklop koje ste sami napravili može biti i najbolje rešenje, ukoliko se naravno odlučite da razvijete da se bavite majstorisanjem.

Naravno da imate mnogo oružja koje pronalazite tokom igre, ali meni lično uvek je bilo zanimljivije da igram sa opremom koju sam kreiram. Gotovo sve što možete praviti u igri može postati više nego korisno. Alhemija /pravljenje napitaka) ili kuvanje, koje sam ja lično uvek izbagavao, pokazalo se kao veoma korisno jer hrana i napici daju bafove ili leče. Hranu i napitke ponekad dobijete tokom nekih kvestova, pronalazite je po nekakvim kredencima i ormarima, ili tačnije kradete je iz istih, ali ipak ona koja je najkorsnije je ona koju ste ili vi ili drugi igraci sami skuvali i smućkali.

Sam sistem auction housa ili trgovine je potpuno drugačiji od svega što sam do sada imao prilike da vidim. U gotovo svakom mestu postoji bar po jedan štand koji je rezervisan za prodaju raznoraznih stvarčica koje su igrači kreirali. Što veći grad to više ovih kioska.

Svako od ovih mesta zakupljuju gildovi, koji tu prodaju ono što njihovi članovi sami kreiraju ili pak dođu do njega na bilo koji način tokom igre. Na ovakvim mestima lako možete doći do materjala koju su vam potrebni za kraftovanje ili pak do opreme. Jedna od retkih negativnih stvari je što gotovo niko ne želi da kreira iteme koje mogu da nose karakteri nižeg nivoa od onih maksimalniha.

Tačnije, može se pronaći ako baš obilazite mnogo ovih prodajnih mesta, ali to je često veoma naporan i potpuno nepotreban posao, jer će vaš lik veoma brzo prerasti šta god mu nabacite i sve su šanse da će brzo morati da menja opremu.

Jedna od pozitivnih stvari ovog sistema je što možete pronaći opremu koju vi ne možete kreirati čak i ako je vaš karakter sposoban za izradu opreme tog nivoa, jer mnogo toga su samo skinovi ( kojih ima stvarno mnogo, i koji se prodaju za pravi novac), koji vam ne nude ništa više od vizuelnog zadovoljstva, ali ponekad je to veoma važno igračima u ovom žanru.

Takvu specifičnu opremu možete nabaviti u ovim prodavnicama i bez problema je koristiti. Ovakav pristup se možda neće dopasti nekim igračima ali smatram da u njemu nema ama baš ništa loše, dok god stvari koje trebate da platite ostaju samo vizuelna komponenta i ništa više, jer tim koji radi i održava ovu igru, koja je uzgred najvećim delom besplatna, mora imati neki način finanisranja kako bi mogao da nastavi da i dalje posao radi odlično.

Celu igru možete igrati u potpunosti kao single player, što je bar meni bilo veoma važno. Mene kod The Elder Scrollsa nije privuklo što je to multiplayer već što je smešten u univerzumu koji volim.

Gotovo svaki kvest možete završti sami, ponekad čak i one koji su označeni da su za više igrača, ali oko njih moraćete da se malo pomučite. Drugi igrači će biti stalno oko vas, jer serveri su dobro popunjeni, ali ukoliko ne želite sa njima nećete imati baš nikakvog dodira. Ponekad je korisno kada još neko naiđe, ukoliko se mučite u nekom, recimo dungeonu, a ponekad se može desiti da vas neki bilmez smara i poziva na duel ili pokušava da ostvari nekakav kontakt ali to je veoma retko i najbolje je takve situacije u potpunosti ignorisati.

Novi igrači nisu ni malo u bilo kakvom podređenom položaju, i ukoliko želite da kontaktirati sa igračima čiji je staž znatno duži imaćete najčešće prijatno iskustvo.

Postoji PVP oblast koja je smeštena u centralnu provinciju kontinenta Cyrodii, istu onu u kojoj se dešavala radnja igre The Elder Scrolls IV Oblivion, ali kako nijednom nisam tamo ušao niti imam želju za bilo kakvim PvP akcijama, o tome ne mogu ponutiti više detalja, kao što ne mogu dati više informacija o tome šta raditi kada završite sve kvestova, mada će vam za tako nešto biti potrebno veoma mnogo vremena i dodjete do maksimalnog nivoa jer sav taj "endgame" sadržaj je nešto što sam uvek izbagavao u multiplayer igrama.

Najavu najnovijeg dodatka Elsweyr pratio je i razgovor sa članovima tima koji radi na ovoj igri. Svi do jednog su to bili ozbiljni profesionalci, od kojih su svi imali preko pedeset godina. Pričali su o tome kakvo je zadovoljstvo bilo kreirati svet Khajiita (mačkolike rase iz Elder Scrolls univerzuma).

Ovaj posao je naravno zahtevao detaljno kreiranje hiljadu godišnje istorije, kulture i arhitekture,, i za sve ovo su inspiraciju tražili u raznim starim civilizacijama i kulturama, posebno onih sa bliskog istoka i na sve to dodali mnogo mašte što je kao rezultat dalo jedan zaista čaroban svet.

Budućnost The Elder Scrolls Online u 2019.godini deluje veoma svetlo. Kreatori ove igre za sada veoma vešto i uspešno izbegavaju sve probleme i loše stvari koje muče mnoge druge poznatije i poplarnije MMORPG igre, ponajviše super popularni Warcraft, što je dovelo da veliki broj gejmera, onih ozbiljnih naravno zameni Azeroth Tamrielom, jer je utisak da slušaju želje i savete svojih igrača a to je najčešće najvažnija stvar za uspeh jedne igre.
Pravo je vreme da postanete novi stanovnik Tamriela.