The Professor [2019]
Holivudska ostvarenja se vrlo često, u nedostatku kreativnih rešenja, oslanjaju samo i isključivo na harizmu i trenutak inspiracije velikih zvezda. Međutim, kada je ta zvezda padalica, onda dobijamo jedan patetični performans, koji u želji da bude originalan, biva mučan i dosadan.
Ništa vezano za film Vejna Robertsa (Wayne Roberts) The Professor, nije dovoljno kreativno, kako bi se izvukao pozitivniji utisak od slike da je Džoni Dep (Johnny Depp) u želji da bude smešan i zabavan, još jednom nam dao nadobudni egocentrični performans, gde umesto da glumi univerzitetskog profesora, koji ima još par meseci života, odigrao ulogu napušenog, blagoustalasanog Džonija Depa, u stilu rok zvezde sa tradicionalnim mu seksi osmehom.
Osim što nam rano saznanje o galopirajućoj boljki daje pogonsko ubrizganje u klipove vazda apatičnog i ciničkog profesora, autor nam samo ovlaš poručuje da ni profa nije bio cvećka, i da mu bolest pruža priliku za, naravno, pokajanje... ili, u njegovom slučaju, ludovanje. A to na filmu ide ruku pod ruku, kao što smo već naučili iz holivudskih priručnika za jeftinu zabavu radničke klase sa izuzetnim kvaziumetničavim tendencijama.
No, kada Džonijev profa otkrije čari napušivanja sa studentima na travnjaku kampusa, kada povali sopstvenog studenta u kancelariji i konobaricu u wc-u obližnjeg paba, Roberts ostaje naprasno bez ideja, svestan da za ozbiljnu dramu nije dovoljno da podilazite glavnom glumcu i ubacujute jeftine štosove i trikove, samo kako bi zabavili široke narodne mase željne Depovog obnaženog poprsja.
Za ozbiljnu dramu nije dovoljna kulminacija na zabavi za buržoaziju, gde će se kao sve razotkriti, gde će junak doživeti nekaku katarzu i iskupiti se za grehe, i kolima otići u nepoznatom pravcu, kako bi skončao u miru sa samim sobom, pošto se bližnjima iskupio.
Roberts i Dep se jesu fino zabavljali, ali The Professor nema ni trunku mesa, kako bi vam ovaj uradak ostao u sećanju.
